20 ' В.?торовић

традиција, али шта вреде традиције од 300 година, то је добро
познато“ .1) Ја лично мислим, да у Порфирогенитовом причању
има ствари, које садрже неколико тачних елемената и које
треба узети у озбиљну комбинацију, али, начелно, Станоје–
вићев став је исправан. Свуда где старији извори долазе у
сукоб с новијима, и у колико долазе, њима треба дати пред–
ност. Иначе, недостатак је овог списа што је основан искљу–
чиво на хроничарској грађи и што није у њему нимало обра-
ћана пажња ни археолошком (н. пр. у питању раног хриш-
ћанства на Балкану) ни лексиколошком и топономастичком
материалу, који би дали довољно могућности за постављање
нових и суптилнијих проблема. Као допуну и објашњење том
раду објавио је Станојевић у Гласу [„ХХХ, 1909., своје бе–
лешке 0 Јужним Словенима у И, У]! и У!!! ве/су. Ту је још
једном доказивао, да правог досељења Словена на Балканско
Полуострво није било пре почетка Ш! века, а онда је дао
низ из разних извора прикупљених података о односима према
Византији, Обрима и другим варварима и о њиховој култури.

У нашој науци Станојевићево дело све до данас није
замењено ничим обимнијим, пунијим и бољим. Г.Г. Л. Хауптман,
П. Скок, М. Барада и неки други наши научењаци имају 0
извесним питањима словенске, а посебно српске и хрватске
сеобе на Балкан други суд, али га нису износили у вези са
свима питањима која се односе на те сеобе и на балканску
ситуацију тога времена. Иначе, у словенској науци за ова
питања данас је несумњиво најпотпуније, можда и са више
грађе него што је било потребно, чувено дело Л. Нидерла
Рш/оа а робаткУ 51оуат°1 јјгпјсћ (810уап5ке зтагоајтпозп П),
објављено у Прагу 1906. год., у исто време кад и друга Ста-
нојевићева књига.

У!

Кад је, после дефинитивног повлачења љ. Ковачевића
са катедре Историје Српског. Народа, требало на Великој
Школи бирати његова наследника јавила су се четири кан-
дидата: љубомир Јовановић, Станојевић, Јован Томић и Ми–
ленко Вукићевић. Јовановић је био несумњиво даровит човек,
са широким интересом, и у Београду је у то доба био врло
цењен. Он је као млад усташа дошао из Боке 1882.“ год. у
Србију; показао је лепе успехе у раду, у школи и ван ње;
дао је три–четири расправе, од којих му је почетак моно–
графије о Степану Вукчићу за оно доба био. врло добар;
писао је за школу, заједно с љубомиром Ковачевићем, добар

1) Јиеозјоу. јз'сог. базорјз !, 549.