158 Прикази

јарха Рајачића Књазу Данилу у Карловци 30 Ноемвриа 1856; Писмо
Борђа Мазарашевића ЈевШимију Поиовићу у Н. Саду29 Маја (10 Јунија)
1823. — Трећа свеска књ. 817 изишла као споменица о прослави сто–
годишњице Матице Српске. У њој је штампано све оно што се односи
на прославу стогодишњице ове наше културно-књижевне институције.

Књ. 818. Прилози 1 књ. 5 св.: Војвода Симо Поповић,
Јово Павловић; А н т ун Д 0 6 р о н и ћ, Национална идеја у јушсловен–
с/сој музичној Шворби ; Д. Ј а к ш и ћ, Грађа за Културну историју
Срба у Војводини.] Карловац/са Богословија године 1807; А. В. С ол о-
в ] е в, Не1соли1со нових Предиса Душанова заћонодавсШ'ва;М. Кашанин,
Наполеон о Проблеми Заиада и Исто/са ; Т. Т а р а н 0 3 с к и, ИсШоризам;
С. Т р о и ц к и, Св. Сава и Словенац–ево,- В. С т а ј и ћ, Грађа за нули—гурну
историју Срба у Војводини 1, Новосадс/си Сли/сари Х У!!! столећа.
Г. Стајић је објавио исписе из Историске Архиве Града Новог Сада,
који се односе на „новосадске молер–зографе“ и друге уметнике који
су привремено или стално живели и радили у Новом Саду. Стара
П и с м а: Писмо Захарије Орфелина, Писмо славно: Одбора Патријарху
Рајачићу 17 аирил 1849; Писмо Светозара Милетића и Суботића
Патријарх}? Рајачићу 17 аар. 1849.

Књ. 819: Анте Јагић, Хрвате/се насеобине у Банату; Н. Р &–
д о јчић, Модерна срне/са историосрафија. Г. Радојчић је дао преглед
развоја модерне српске историографије. Своја излагања почео је
г. Радојчић са писцем „Хроника“ грофом "Борћем Бранковићем & за–
вршио са К. Јиречеком. То. Ш урм ин, До/суменаи–г за Видовдан 1914.
То је извештај, што га је владина комисија 1 октобра 1914 саставила
за министра Билинског, о ђачком покрету у Босни и Херцеговини.
'Г. Т а р а Н 0 в с к и, Словенси'ево у историји [то целина. Ф. Н и ки ћ,
Ревизија наше Палати/се у Војводини. Чланак је написао поводом
десетогодишњице ослобођења и уједињења.

Књ. 820: Ф. Никић, Полин–сина, браво и социолошјау Летоаису
Маи–лице Срас/се од 1826 до 1926.

Књ. 821: Душан Д. Вуксан, Влади/са Раде, Ву]: и нађен—ган
Орела/савија; Н. Ст ојано в ић, О задацима Босне; Ст. 'ћ ирић, Ма–
и—шиа Срас/са и јавност; Л. Се кулић, Влади/са Раде у Бечу и задиви
Књегиње Меланије Метерних.

Књ. 822: Ф. Никић, Матица Србе/са и народ; Ф. Н икић, Све-
Шозар Милен–шј; и Герман Анђелић, 1 део св. 1, 11 део св. 2. М. Мо-
ско в љ е в ић, Јосиф Добровс/си. Приказао је живот и рад, поводом
стогодишњице смрти великог словенског филолога.

Књ. 323: Н Радојчић, Увођење Србије у свете/су нау/су. Сто-
годишњица првог ивдања Ранкеове Српске револуције, побудила је
г. Р. да напише овај чланак. На тај начин хтео је г. Р. да се одужи
великом пријатељу српског народа. Пре појаве Ранкеове Српске рево–
луције мало се на Западу знало о српској историји новијега времена,
а особито о првом и другом устанку. Постојале су, каже г. Р., исто-
рије српског народа на страним језицима, али оне су обухватиле средње–