178 Прикази

суво бележење наслова (Има случајева да јеу истој свесци иста књига
двапут забележена!). Каткад је дат садржај у најопштијим потезима,
и то онда када је публикација изишла на француском или немачком
језику, а ретко је која књига пропраћена критичким напоменама (оваква
оцена обично изиће мећу чланцима, што је у [Зете т'згоп'аие доста
чест случај).

Поменућемо неколико дужих приказа:

Оеих риђп'еап'олз зегђез сажета/1: 1'1125101'ге гоитш'пе, од М. Лас–
кариса (Ш, 203—212). 0 радовима А. Ивића, Шеси–е орао/си): Писама
из Х У] столећа, и Н. Радојчића, 0 храни/сама грофа Борђа Бранковића
(обоје штампано у Прилозима за Књижевност . . . , књ. У и И). Доноси
у целини писмо (објавио га А. Ивић) које је влашки кнез Михаило
Витез упутио великом везиру Ибрахим–Паши, изражавајући сумњу у
његову аутентичност. Ово је писмо, иако раније познато у рћавом ла:
тинском преводу, изазвало читаву буру и литературу у румунској
историографији. – Истиче резултат Н Радојчића да прва од двеју хро–
ника, објављених као Бранковићеве у Кепзга Молеа, Ш, 26–118, није
Бранковићево дело, као што је тврдио Н. Јорга, већ превод чувеног
руског историског списа Синоасис, док друга, мања, хроника доиста
потиче од Бранковића и претставља његов први историски рад, написан
на влашком.

НуроЦгдзез повез е: аиагез, од Н. Јорге (Х, 1–2). 0 студији
љ. Хауптмана 1.ез гарроггз аез Вугапп'пз аиес 1ез 51аиез е: [ез Аиагез
репаапг [а зесопае тот'е' Ји Иг зделе, објављеној у Вугапп'оп, Ш,
137—1'10. Учињене примедбе: идентификација Моујећшит са Исакчом
није довољна да се одреди западна граница, јер би територија наста-
њена Словенима била сувише узана; не може се мислити ни ва Моуае.
„Рјцтаизјз“ треба читати „Нџтеп Таизјз“, али то не може бити Олт,
већ пре Тамиш. Немогуће је да „1асц5 Мцгзјаппз“ буде Мизецз (да–
нашњи Бузеу); исти је случај и са хипотезом „Моезјапцз“ (од Мезије).
Тџггјз је Турну, а не Тугаз. Гепиди нису владали левом обалом Дунава.
Кутригури се нису налазили 493 г. на простору између 'Бердапа и
Азовског Мора.

[. Уо'д'пош'гсћ, Нд'згод'ге ае Ва1тап'е, приказ од Н. Јорге (ХП, 157—161).
Сем неколико примедби, нарочито наглашава да је ова књига„ поле-
мично и пропагандистичко дело“, иако се, каже, писац брани од тога.

Затим: К. Мјааепоујтзсћ, Штег аеп т'згоп'зслеп Џгзргапг аег
пилоте/ген зимама. Ше тепе Кедбегипд аез Ра'гзгеп МЕ/гаио Одге–
лош'гзсћ 111 год Зегдг'ел (Ш, 246–249); Н. Вјогајеујс', Вг'е заштиту/се;“:
аег зегђјзсћеп КЕгсће (Ш, 250—252); М. Мјааепотсћ, Д'Егаг зеље аи
.тоуел аге ()!Ш, 819—321); 1). Ророујсј, Аготтп' са невиног! 2п зее. ХУП
.51' ХИП Еп 5ег1л'а 51" Аизгго – Џпдап'а (румунски превод'књиге 0 Цин-
цари/па; ХП, 54~57), све прикази (дужи изводи из дела) од Н. Јорге.

Као карактеристично у многом погледу наводимо оно што је
речено о студији М. Барбулеска, професора словенске филологије на
универзитету у Јашу, О значају румунс/се филологије за Проучавање