РгјКавј 179

срне/со: језика и [књижевности, која је објављена у Гласу СКА, СХХ1,
93–108: „Нека нам је дозвољено, из више разлога, да пређемо ђутке
преко прилога који је хтео да да Гласу г. М. Барбулеско“ (Ш, 154,
приказ Н. Јорге).

Појава [Зете [метана/ши без ешаез [га!/саптиез овако је про-
праћена: „Односно тежњи за међусобно разумевање могла би послужити
историја Института за проучавање варош/сат ЈушисШо/са: у ВиЦеи'п-у
који је претходио овој Кениг Шлогшие нашле би се исте идеје које
сада личе на иницијативу“ (Х1, 887—388, приказ Н. Јорге). Без сувишног
коментарисања ове примедбе, ево шта стоји, на пример, при завршетку
тачке2статута горепоменутог Института (чији је иницијатор и главни
оснивач ~ 1914 — био Н. Јорга): „ . . . водеђи рачуна о традицијама
.и садашњим интересима Румуна“. Свакако су циљеви београдског Вал-
.Јсанс/сш института и његовог органа научнији и шири, несразмерно шири.

Има још једна ствар која је приметно упадљива: недостатак да–
нашњих ђирилских слова, место којих су употребљена слова црквено-
словенског типа!

Рад. Перовић

Здаозтеигзсће Рата/шлем. Негацздедећеп јт Ацћгаге аез [пзтцтз
виг Егјогзсћцпд без аецтзсћеп УоПтз'штз 1т Зћаеп цпа Задоз'сеп јп
Мјјпсћеп. Уоп Рт: Уа1јауес. 1. Мћпсћеп 1936, 40, У! + 811.

Умни Карло Крумбахер, који је 1892 кренуо свој Вугапи'т'зсће
2е1'гвс/т'јг у Минхену и тим створио одличан стручни орган за студије
византиске и балканске прошлости, предлагао је још 1908 год., да се
тај делокруг прошири и да се на минхенском универзитету створи и
·славистичка катедра. То је било постигнуто већ пре рата. Сад, после
,рата, интерес Минхена за југ и југоисток Европе постао је још живљи.
Његова Немачка Академија развила је велику активност, да везе из-
међу немачке и балканске науке и уметности учини што непосреднијим
.и постигла је досад приметне резултате. Сад долази и институт за
проучавање немачке народности на југу и југоистоку Европе са овом ,
обимном свеском својих Исаии–еивања.

У уводној речи уредник је изложио Путеве и мене немац/со:
„испитивања Југоистока и нагласио је, да је циљ нове публикације
·систематисање и концентрација студија о Немцима и њиховој судбини,
упрвом реду на подручју „блиског југоистока“. Балканско Полуострво
„не долази у питање“. Југоисток Европе, према томе, на који се огра–
ничава њихов интерес, не прелази линију Саве и Дунава. Он обухвата,
'у главном, северозападну и северну Југославију, Угарску, Румунију и
један део Словачке. Тежња је, да немачка наука обнови с'воје раније
традиције у односу према народима југоисточне Европе, које су у по-

· следње време биле померене. Г. Ваљавец тачно види, да је неповерење
тих народа било створено због тога, што је Хабзбуршка Монархија
ибила идентификована са „Немством"; односно, како наглашава проф.

12*