РгјКаП · 155

Књ. 308 посвећена у славу стогодишњице рођења Светозара
Милетића. У њој се налазе чланци који нам приказују књижевно–исто–
риски и културно-политички рад М. у Војводини.

Књ. 309: Р а т к о П а р е ж а н и н, Узроци свете/сат рата 1914,
„Свете/са иолшТш/са“ предратне Немач/се !. Писац, већином на основи
немачких докумената, расправља врло објективно ово деликатно пи–
тање одговорности за светски рат. (11 део књ. 810). Васа Стајић,
Јубиларна година Војводине. У чланку је приказан значај двеју година:
1726 и 1826. У Карловцима је 1726 основана школа из које су се касније
развиле наше средње школе. У овој години рођена су два велика кул–
турна радника Захарије Орфелин, књижевник и Јован Рајић, историк.
Године 1826 основана је Матица Српска, и рођенн су велики синови
Војводине: Светозар Милетић. Б. Атанацковић и Ј. Таорђевић. К о ста
До шен, Славено-сербс/со училиште св. Георгија у Велесу. Писац је
овим чланком дао прилог за историју српских школа у Јужној Србији.

Књ. 812: М. Кашанин је приказао рад другог Византолошког
конгреса, који је одржан у Београду 1926 године од 14–17 априла.
Ф. Н и к ић, Ни/сола П. Пашић (6 Х11 1845–10Х11 1926). На свега шест
страна дат је преглед живота и рада овог нашег великог државника
уз чије су име, како каже писац, везани обрти и кризе кроз које су
пролазиле спољна и унутрашња политика и предратне Србије и после–
ратне С. Х. С. ,

Књ. 818: Н. Радојчић, Георгије Магарашевић. Г. Радојчић је
у врло сажетом чланку изнео живот и рад оснивача и првог уредника
Летописа. Васа Стајић, Тихомир Остојић. Г. Стајић, који је више го–
дина радио у истој гимназији са Т. Остојићем, који је из непосредне бли-
зине пратио његов живот, успео је да нам у једном малом чланку изнесе
слику овог вредног сина Војводине, чије су способности служиле не
само Војводини него и другим југословенским покрајинама. Својим
радом ширио је идеју југословенског културног и народног јединства.
Тај рад га, вели г. Стајић, ставља у коло Гундулића, Качића, Рељко–
вића, Доситеја, Штросмајера, Рачког, Св. Марковића, Крека и Скерлића,
Рад. Врхо вац, На иршу друшт столећа. У чланку је писац пожелео да
Матица Српска уласком у друго столеће уздигне високо заставу са
начелом: „Борба за културу и напредак“ и да се око те заставе окупи
све што нашем народу и отаџбини жели бољу будућност. Л. П о п о в ић,
Матици Срис/сој; Јан Ч ајак, Матици Срис/сој. Оба чланка износе
нове задатке који претстоје Матици у новом столећу. У овој свесци,
посвећеној стогодишњици М. С., налазе се још и ови чланци: И ван
Мештровић, Мисија Војводине; Јозеф Шкулета, Срби и Сло–
ваци ; Л а 3 О М. К о с т и ћ, Једна инди/сација Померања војвођанско:
становништва у [сонфесионалном погледу; Ј. Е р д е љ & н о в и ћ, Значај
еШнолош/сих исииа–швања у Војводини; М. Г р б ић, Војвођанс/си музеј;
Ј. М. П р о д & н о в и ћ, љубав у нашој народној иоезији; Р. М а р к о-
вић, Летимичан осврт на развој арили/са у Војводини, које су од
утицаја на развити/с нашег народа у бројном и привредном погледу;