КгјНКа 123

чисто политичка, а није израз никакве неодољиве географске потребе.
Зашто би Беч на Дунаву имао више привлачне снаге него, на пр., Будим,
који је, исто тако вековима, вршио утицај на југоистоку Европе? Мо—
дерна географија у Немачкој, са својим геополитичким тенденцијама,
уноси у расправљање више политике него науке. Пред рат и првих година
рата Немачка и Аустро–Угарска претстављане су као централне силе
Европе, и неки су их просто звали само Мјпејецгора, сматрајући их
као срж њихову. Данас г. Хумел и Аустрију и Чешку ставља у југоисточну
Европу, и то просто за то, да би се могла политичка улога Аустриске
Републике објашњавати као природна потреба те географске целине.
Аустрија је, по свом политичком развоју, била доиста првобитно упућена
на исток, али је она рано своју експанзију почела ширити и у другим
правцима. Од доласка династије Хабзбурга аустриска државна политика
тежи скоро више према средишту и западу Европе него према истоку
и то је трајало, у суштини, све до пада мађарске државе и до проди–
рања Турака уз Дунав. Тек од хш века Аустрија, у дефанзиви, развија
више активности према истоку, али стално с подељеним интересом; а
праву своју улогу на истоку, потпуно с планом, преузима делимично у
ХИП веку, а сасвим опредељено у другој половини Х1Х, после неуспеха
у Немачкој и Италији. По свом географском положају Аустрија спада
у средњу Европу; то је било њено географски право место и раније.
Њена политичка судбина извела је из тих граница и дала јој врло важну
хисториску мисију; после 1918. год. Аустрија се вратила у своје прве
међе, и опет по једном неминовном хисториском удесу.

Подела југоисточне Европе, по пишчевом мишљењу, извршена на
мировној конференцији, није изведена доследно ни са етничког ни са
географског гледишта, и изазваће несумњиво нова померања и потресе.
Ми не мислимо спорити, да подела није потпуно доследна, и да није
апсолутно праведна, али се доиста тежило да то буде у што већој
мери. Нема сумње да је свакако праведнија од оне која је вршена у
Берлину 1878. год.

Писац каже на 87. стр. своје књиге, да су се после рата за Аустрију
сами одлучили они Хрвати и Словенци који сад живе у њој. Који су то
Хрвати? Ми знамо само за плебисцит у Корушкој. Писац, даље, зна да
су и Бугари „после дугог оклевања“ пришли балканском послератном
пакту, што је за све нас нова „чињеница“.

Политички карактер књиге види се и по њеним извођењима, које
би границе одговарале којој држави. За Мађарску се, на пр., сматра
као „безусловна претпоставка“ да мора имати у свом поседу заштитни
ланац Карпата.

В. Боровић

Ј 0 в ан М. Јо в ано в ин, Борба за народно уједињење 1903—1908.
(Српски народ у Х1Х веку, Х). Београд 1937, 80, 160.

Г. Јовановиђ пише у овој књизи о догађајима у којима је сам
сарађивао и с тога с пуно познавања ствари. Више него његова про-