КтННка 115

реји. В. у мом издању стр. 147/8, р. 15—26, 7—10, и јасне речи упућене
Хиландарцима: Иепммтшго си отстдвв кегоже ндпнсдхв зд'ћ от ићи кми, да ми:
видит: •жс ш вожд–м водоник.

Милутинову повељу Кареји за аделфате г. Грујић датира 1816. год.,
док у „оригиналној“ повељи стоји 6826 т. ј. 1817/18. Онје сматра за ори—
гиналну, не знајући да јој је већ С. Вуловић оспорио аутентичност
(Глас ХЏП, 13) и да је то примио и С. Станојевић (Глас С[.Х1Х 42 —8).
Знам, да г. Мошин покушава сад рехабилитирати ту повељу, али он своје
разлоге још није објавио. Штета је, што Г. није искористио више и
грчку и словенску збирку хиландарских докумената, Астез ае Сћјјапааг,
у којима се налазе још три-четири документа о Карејској ћелији и од-
носу Хиландара према њој. Ср. у грчкој збирци бр. 57, 80, а у словенској
бр. 25. У словенској збирци под бр. 39 налази се и повеља Царице Јелене
о којој Г. расправља, а под бр. 28, с погрешним датумом, повеља Сте–
вана Дечанског о Косорићима.

Запис о Царици Јелени из лајпцишког зборника, са описом руко–
писа, објавио је А. И. Јацимирски мање тачно од Њ. Стојановића у
Сборнику отдћленил рус. пзвнка и словесности ХСХ/Ш, 1921., 588.

В. ћоровић.

Б л а ж о М и л о в а Н 0 в, Биљеш/се и Причања из живота Бјело–
Еавлића, 120 Причању старих Брђани. Земун 1987, 80, ХХШ+81.

Књига је писана без претензија, од једног лаика, а доноси само–
грађу за опширну хисторију Бјелопавлића. Иако је највећи део главних
података ове књиге био познат из других списа о Црној Гори и Бјело–
павлићима, она ипак није без интереса. Нарочито су занимљиве родо–
словне таблице главнијих бјелопавлићких братстава и предања о њима.
Има и доста лепих података о мегдану код нас. Прилично је подробно
изнесен и материал о буни Бјелопавлића против кнеза Данила и о попу
Пуниши Павићевићу и Тодору Кадићу, убици кнежевом. Потпуности
нема ни у једном питању, али писац није за њом ни ишао. Давао је само-
белешке и саопштења, и то једино усмена; документарног податка нема
ни једног. Књигу је спремио за штампу професор Ј. Вулетић, који је
написао и биографију писца књиге. Он је желео, — и то му је добро ·—
да овим радом даде „потстрека нашим интелигентнијим племеницима
да и сами посвете пажњу скупљању традиције о своме племену“.

У тумачењима није требало објашњавати облике и значења речи
као виђен–ш, ђед, деца, ПушШшТш, збориШи, фајда, фали, ша, Ополе,.
Вожух, чии'гуља и сл. Али је, на пр., требало ближе рећи шта управо
значи ова реченица: „Братство је пак имало у виду да избор падне на
човјека који је по природи био рођен“. Јер ја ово, признајем, не могу
да разумем.

Да ли ће бити тачно, да се сердарска титула јавља у Бјелопавли–
ћима тек пред крај ХИП века? Петар Вукотић није био зет него таст
краља Николе.

В. 75.

8*