Рг1Ка1ј 173

код народа на Овчем Пољу. Култ Дечанскога у Метохији описао је
Татомир Вукановић (111 5, 1937, 371–89).

Т а т 0 м и р В у ка но в ић, Манастир свеи–шш Урошау Неродимљу
(111 3, 1937, 204–18). Говори о црквеним зидинама близу града Петрича,
где је некада био манастир посвећен Богородичином успењу. На том
месту подигнуте су у последњој четврти прошлога века зидине, које
су остале недовршене, а у народу познате по имену „манастир св. Уроша“,
Доноси и султанов ферман о дозволи зидања нове цркве.

Татомир Вукановић. Привилегије авиона 120 чл. 31 Душа—
ново: Закони/са (111 4, 1937, 275—80). Истиче да су попови били ослобо-
ђени свих малих и великих работа као и обавеза да учествују при
зидању царског двора.

]. Махач, конзул Чехословачке Републике у Скопљу, написао је
кратак али топао чланак о Сави Хиландарцџ (Ш 4, 281—3), познатом
Чеху, монаху у Хиландару, писцу монографије Хиландара и описа
хиландарских рукописа.

М и о д р а г А л. П у р к о в и ћ, Срис/си еиис/соии и миШроПолиШи
средњем ве/са (Ш 4, 1937, 245—64, "! 5, 323—38, Ш 6, 405—19). Расправа
у којој је изложена историја средњевековних српских епископа и ми–
трополита. Објављено је и као посебна књига „Библиотеке Хришћанског
дела“ књ. 6. Скопље 1938, 80, 53.

М. Пур/совић

Кеиие т'згоп'аие Ји ЗиаЗ–Ез: еигоре'еп. РпћПсаПоп тгјтезтепе (11–
гјдее раг М. Јогда. Висагезћ, 1 (1924) — ХШ (1936).

Румунска историографска књижевност одликује се нарочито вели-
ким бројем историских часописа, знатно већим него код нас. Само
г. Никола Јорга, познати румунски историчар, уређује и издаје, или
само уређује, следеће часописе и годишњаке: Кеиие т'згоп'аие, Кеш'зга
[згд/тад, ВиЈеп'пи! Сотт'зт'ег' [згоп'се ВиЦеи'п Је [а Зесп'оп т'згогд'аие Је
1'Асааје'тд'е гоитш'пе, Ме'шпгез Је [' Есо1е гоитш'пе еп Ртпсе, можда
још који, поред свог дневника Нити! готдпезс у коме је објавио
многе чланке историске садржине.

Кеиие тагоп'џие је занимљив часопис пун разних обавештења
(и хитотетичних поставки) о многим проблемима балканске историје,
али треба подвући да су ти проблеми посматрани прилично једнострано,
са ужег румунског гледишта, на начин често индиректан и стога, бар
за необавештене, неуп'адљив у први мах. То исто важи и за приказе.
Није потребно истицати да највећи број чланака, нарочито оних у којима
су изложена општа разматрања о балканским појавама, потиче од
самог уредника.

Студија и докумената који се односе на нашу историју или стоје
са њом у ближој вези има у овоме часопису више него што би се
можда очекивало; то су, по хронолошком реду:

студије. — А ргороз и'ип е'рд'гарт'оз аи топазгеге ае Рита, од
М. Ласкариса (11, 356—361). Пов0дом радова О. Тафралиа и Л. Мирко–