Станоје Станојевић 3

института и с књигом Конст. Јиречека Оде Напае1551га55еп ипа
Вегушег/се џоп 5ег1н'еп „на Возт'еп ша'ћгепа аез Мг'гге1а1гег5.“)
Сем те књиге, Станојевић је познавао, као гимназист, још и
друге неке Јиречекове списе, трудећи се да се што боље
обавести и да што дубље уђе у хисториску методику. Читао
је све до чега је могао доћи, на српском и немачком. За–
дивљавао је знањем ствари не само своје другове, него чак
и наставнике, међу којима је млади Тихомир Остојић рано
познао његову бистрину и вредност, трудећи се да му их
корисно упути.

Свој књижевни и научни рад почео је у гимназији, и то,
после стихова, одмах са хисториским чланцима и оценама.
Први његов чланак био је написан у новосадском Брана/су
поводом петстогодишњице смрти босанског краља Твртка [,
1891. год!) У Босанс/сој Вили, 1891., 287, са полу погрченим
својим именом као Срб-Костадин, Станојевић се јавио са напо-
меном, да Сима Милутиновић није рођен 5. него 3. октобра
1791. Он се, у тој краткој напомени, показао као младић који
чита много и пажљиво и који је до тог датума дошао не
сад неком личном комбинацијом него што је нашао да се
тако накнадно исправио сам С. Вуловић, који је о том писао.
Али од тих првих послова најбољи му је рад опширна оцена
на спис Ж. М. Романовића Биографија и државиич/са радња
Ву/са Бран/совића и Милоша Обилића. Она је излазила у Јавору
1891., бр. 47–51, и заслужује сваку пажњу. Млади критичар
прихваћа ту од прве, с пуним разумевањем, критички став
И. Руварца и његов поклик „на изворе, на чистину, на висину“
и са заслуженом оштрином одбија овај спис, који је, по
предлогу П. Срећковића, био чак добио награду. Млади гим–
назиста судио је и боље, и трезвеније, и са више знања него
награђени великошколац, а то доиста није била-мала ствар.

Као што је млади Јиречек, још као гимназист, почео
писати реферате у Часоаису чеш/сог музеја, тако је и Јован
Грчић увео младог Станојевића, још као свог ђака у гимна–
зији, да му за стража./1030 пише приказе и оцене. Довољно
је само прелистати тај часопис из.1892. год., па видети, са
изненађењем, што је све Станојевић већ тада читао, о чему
је писао, и шта је све знао! Тако је, на пр. реферисао о
Сиомеии/су С. К. Академије !Х–Х, где су све само стручни
прилози, и имао је чак и свој суд. За писмо деспота Таурђа
Хуњадију и одговор овога деспоту, који се налазе у једном
делу Петра БогдановИћа (о ком је писао Ч. Мијатовић), он
смело тврди да су фалсификати, много отсечније него Ми–

1) Ја га нисам имао у рукама. В. Гласник Историског Друштва ХЈ,
1938., 38. “

]Ж