124 Критика

шла књига у овој истој збирци, о којој је у нашем листу било речи,
она доноси нових саопштења и објашњења. Она је стварно користан
прилог за познавање наше прошлости на почетку овог века.

Ми, ипак, имамо да учинимо неколико примедаба. Најпре, чисто
редакциски. Овом периоду дат је, према другима, несразмерно велик
део. То у толико више пада у очи, што се о многим догађајима из
овог периода већ говорило и у књигама ове серије г. Д. Поповића
,и самог г. Јовановића, и што ће се, несумњиво, говорити и у књизи о
Јужној Србији. Затим, излагање г. Ј. Јовановића није се држало строго
хронолошког реда, што би за прегледност и боље везање свих дога–
ђаја овог сложеног процеса било много корисније од начина који је он
употребио. Треће, излагање је у два три маха излазило из оквира који
му је био постављен и то је доводило до извесне неједнакости и
недоследности.

Уводна партија, све до приказа уговора о Мирцштегу, требало је
да има више конкретних података о стању у Старој Србији и Маћедо-
нији од 1900—1908. год., да би се на основу њих могле хватати даље
везе и разумети све акције. Овако, за просечногчитаоца, који није упу-
ћен у ствари, има местимично сасвим уопштених ствари, а местимично
чисто стручних дипломатских појединос'ти. Г. Јовановић има посебну.
главу о талијанском држању 1905. год., али, за чудо, није изближе из–
лагао много важнији период у талијанској политици, оној од 1908—4.
год. Италија није крила своје незадовољство што су је Аустро-Угарска
и Русија обишле кад се радило о сређивању стања на Балкану и про
тив Мирцштешког споразума она је говорила и јавно и у тајној дипло–
матској преписци. Њеној дипломатској активности има се првенствено
захвалити, што је питање рефорамау'Гурској постало европско а није
остало у сфери интереса само Русије и Аустро–Угарске, како се то у
Бечу желело. У Двојној Монархији незадовољство с држањем Италије
било је толико, да се крајем 1904. год. озбиљно помишљало на могућност
рата с њом. Кад се то зна, онда је уздржавање Италије током 1905.
год. лакше објашњиво. Цела партија о Берхтолдову предлогу од авгу–
ста 1912. не спада у оквир ове књиге, а овако како је изложена није
довољно јасна. Није споменут утицај Триполитанског Рата, који је
војнички, истина, био безначајан, али политички имао огроман утицај, и
то управо на то питање. Није поменуто колебање Младотурака измећу
Енглеске и Немачке и тим опасно врлудање целе њихове политике. На
стр. 74 помињу се последице црногорско–турског сукоба, покољ у
Кочанима, четничка борба у Епиру и друге ствари, а о свему том није
претходно било ни речи. Међутим, није за период од 1900—1908. по–
свећена ни једна једина посебна глава нашој четничкој акцији на југу;
није изложена ни четничка „политика“ других балканских народа, а по–
себно Бугара. А у овој књизи то се очекивало пре и с више разлога,
него партија о Берхтолдовом предлогу. О улози Б. Сарафова и међу
нама Србима нема ни речи, као ни о том зашто је Д. Грујевједно време
тражио извесног додира с нама. На изванредно занимљивој личности