Рг1Ка21 135 љен у обрнутој перспективи, јер је његов предњи део мањих димен– зија него задњи део. Оба цара су обучена у хитон (тунику), који допире до чланака ногу и са предње стране украшен је двема пространим вертикалним златним тракама (т. з. с1ау1). Преко тунике носе дивитисион исте боје, које и хитон, са широким рукавима који допиру нешто ниже од лаката. Дивитисион се спушта до испод колена и има простран отвор око– грла. Најраскошнији је лорос од златне чохе. Он показује орнаменте у облику ромбова са кругом унутра, а у кругу је уписана четворолисна крстообразна розета. Круне, које цареви носе на глави, карактеристичне су за 10 и 11 век: то је царска зтетта, златан кружни венац са ема– љима. Ргерепаипа висе са обе стране. Ципеле су им од мекане позла— ћене коже са пурпурним бордурама. Константин је наглашен у натпису као светитељ. Његов лик је идеализован. Представљен је без браде, док се иначе у 10 веку и доц— није увек представља са брадом. Цареви подносе Богородици своје дарове: град и црКву, молећи за заштиту својих задужбина. Богородица насликана изнад врата за– мишљена је као чуварка храма. То је Рогта'тзза, позната и у другим црквама и манастирима. У једној хагиографској легенди из 10 века описује се слика Богородице изнад једних врата града, која има моћ да одагна непријатеља од града. И представа овога мозаика могла је бити подстакнута успоменом на триумфално уношење иконе Богоро- дичине, које је са великом помпом био приредио Цимискес после победе над Свјатославом 971 год. Зна се, да је од 986 до 994 год. црква св. Софије била затворена. То је време било врло“ подесно за рад на мозаику у јужном вестибилу цркве св. Софије. Овај мозаик, као и онај сто година ранији мозаик у нартексу, представља мајсторске дело класичне ренесансе сликарства у Цари– граду, која је почела у другој половини 9. века после дуге дискусије о иконама. Влад. Р. ПеШ/швић 1 у О П 2 0 г 1 п а с, Рамиз ае Ка3и510(Ра1/ао Видгоубат'п) теааЦег Х У удје/са. — Розећп1 оћзаК 12 „Мит15п1а11Ка“, Ује5п1Ка пцт15та'с1сКод огцв'суа ц 2а3геђц. 11-111, 1984–36, 20 1 ! тата. Џ оуот сазор15ц, Кој1 је пеааупо роКгепцо 1 Кој1 геа1д1га ВепКо Ногуа'с, оћје1ос1ап1о је [уо Џ10г1пас рг1Ка2 гааа паведа теаа1јега 11 уге- тепа гепезапзе, рогпа'са и пацсј Као Рац1о да Кадцза. Рг1Ка1 је дан, и81аупот, ргета 111ега'шг1 а 1всграп је 1 з'суагап. Ма јес1пој 511 1а1>11 11јере гергосјцКс1је ау1јц (јаупо ровпа'пћ 1 са тај51ога 51дп1гап1ћ птеаа1ја игћ1п- зКог соптеа Реда-130 с1е Моп1е1е1'сг01 парц1ј5Кое Кга1ја А110пза Агазоп– зКода те јод аујјц теда1ја Које је 511' Слеогге Н111 пеааупо рг1р15ао павет тајзтогц. Ма1о ипато о пјетц. Ооа. 1447 оп ротаЕе ОопатеНа рг1 гаац оКо сцуепод ћгопбапод оЈТага ву. Аптцпа и сгКу1 „с1е1 Зато“ и Рааоу1. Ро Тоте тога да је ћогау1о ц Џгћ1пц ра ц Марцјјц, даје је и “(о угјјете