Станоје Станојевић 7

У Бечу је Станојевић ушао у тешње везе са Јованом
Радонићем, мало старијим другом из гимназије, који је сту–
дирао општу хисторију са географијом. Радонић сам казује,
да је под Станојевићевим утицајем и он почео слушати Ја-
гићева предавања и постепено све више са опште хисторије
прелазити на националну. Станојевић сам ишао је и на пре–
давања других бечких хисторика, али се за њих није могао
много загрејати. Кад смо разговарали о тим студијама он се
од свих тих професора није ни на једном задржавао дуже
или с више непосредније заинтересованости. Радонић по–
миње Макса Бидингера, „типичног претставника универсалне
историје“, чија га је личност „још највише интересовала“ и
Л. М. Хартмана, тада младог доцента. Хартмана је Стано–
јевић и волио и ценио; и то је био, колико знам, једини на–
ставник бечке немачке школе с којим је наставио везе и
доцније. Његову ХисШорију Италије у Средњем Ве/су пратио
је с пажњом, док је постепено излазила, и искоришћавао је
нарочито у свом делу Византија и Срба. После рата, Хартман
је био Станојевићев повереник у бечком архиву Министар–
ства Иностраних Дела при претресању једног питања у вези
са такозваном ратном одговорношћу.

Станојевић је и као студент наставио писање рефе–
рата и оцена и објављивање својих научних испитивања. Он
је очевидно напредовао. Његове оцене све су више пока-
зивале човека који је начисто са методом и задацима праве
критичке хисториографије, а у исто време и човека који све
дубље улази у своју струку. Његове оцене обраћале су већ
тада општу пажњу на себе. Наша научна хисториска критика,
сем борбених обрачуна И. Руварца са П. Срећковићем, била се
прилично успавала. Наши главни хисторичари, Ст. Новаковић,
Ч. Мијатовић и Њ. Ковачевић, нису више, или нису уопште
писали критика, а дрУГИ, млађи хисторичари, јављали су се
тек с времена на време, поводом овог или оног питања. Први
је Станојевић почео да приказује сва важнија хисториска
дела, која су се јављала код нас, и да хисториску критику
негује као посебан род.

Од свих тих оцена упала је у очи нарочито оцена о
Новаковићевом делу Срби и Турци ХЛ/ и ХУ ве/са, која је
излазила у Стража/лову 1893, бр. 48–51. Станојевић је тад
био тек у трећем семестру својих студија, а Новаковић је
био већ старији господин, са скоро тридесет година научног
рада и са врло великим именом. Шта је млади студент могао
замерити њему? Шта је он могао знати више и боље од
Новаковића? А, међутим, млади Станојевић имао је у многом
право и учинио је неколико и начелних и стварних замерака,
које се не дају оспорити. Он је с правом замерио Новако–