148 Прикази М. Рац1оуа. Ве'јг'пу Мајјје. ОЈђој бес/Ша ЈШозШиатЕ га зидова иа'Цсу. 1914–1918 – Ргаћа 1937, 80, 664. Професор Карлова универзитета у Прагу, гђа Милада Паулова цео свој научни рад посветила је проучавању борбе Чеха и Јужних Словена против Аустрије. Код нас је позната преко свога великог рада „Југословенски одбор", Загреб 1924. Сад је изашла прва књига њеног великог дела „Историја Мафије“. Под овим именом крио се за време рата тајни револуционарни одбор чешких политичких људи, који су били узели на себе организовање унутрашњег отпора чешког народа против Аустрије. Пошто је „Мафија“ радила и са Јужним Словенима, гђа Паулова је покушала да овим делом обухвати и чешку и југослоренску борбу против Аустрије за време рата 1914–1918. Двадесет година скупљала је она материјал за свој посао. Осим досад штампаних ствари, објављених успомена учесника у акцији, Масарика, Бенеша, Крамаржа, Рашина, Шамала, Шајнера, Франтишека Сиса и т. даље, искориштене суи јавне и приватне архиве. Посебице драгоцени су подаци из Беча и Петрограда, који осветљавају многа досад тамна питања чешке историје за време светског рата. Што се тиче Јужних Словена, гђа Паулова се у главном држи оног материјала који је искористила већ у „Југословенском Одбору“; и по тим подацима, и по унутрашњој вези, делови књиге, који говоре о Јужним Словенима, изгледају као убачени у чешку историју, без јаче истак– нутих заједничких црта. Можда ће гђа Паулова у друге две књиге наћи више заједничког у борби Чеха и Јужних Словена против Аустрије, јаче повезати и истаћи. Без сумње је оваквим обрађивању југосло– венског дела „Историје Мафије“ утицало много и то што писац није имао на расположењу онако богате и разноврсне историске податке, као код чешког дела. Прва књига „Историја Мафије“ обухвата период од почетка светског рата 1914 до бежања у иностранство д-р Едуарда Бенеша, септембра 1915. Поред увода, има прва књига три дела: ! Почеци отпора. П У мафији. Ш Тешки часови. · После кратког приказа Светског рата писац се можда и сувише мало задржао за овако велико дело на врло занимљивом питању, ставу чешког народа пред рат према Аустрији. ' Од Палацког па до Масарика и Крамаржа сви чешки политички људи нису у основи имали ништа против одржања Аустрије; али не дуалистичке са немачко–мађарском хегемонијом, него федеративне, словенске. — Код Чехаје каои код Хрвата аустро-угарска нагодба 1867 пољуљала веру у Хабзбуршку монархију, али је није потпуно уништила; још 1908 младочешка странка гласа за анексију Босне и Херцеговине (42––4З). Балкански ратови 1912–1913 утичу много и на расположење у Чешкој. Успеси балканских народа, сукоб Аустрије и Србије и опасност рата присиљавају и чешке политичке људе да заузму становиште према је— дном таквом сукобу. Гђа Паулова је лепо обрадила почетак мењања