Pa g’ iz grada povedoše u Ljubljevac1) dovedoše, da i boje tu razvide, svidočanstva da se vide.
Od imbeni ti svidokov, i nji ovi zali skokov, ke bez potrib’ učiniše, dok ga mrtva ne viđiše.
Ono vrime koj’ bijaše, u Ljubevcu, koje stase,
Stipe Radun ne počije, neg’ se boje zaodije.
I on ide sim’ i tamo, miteć’ dobro simo tamo, proti fratru govoreći, svidočanstva zla čineći.
Kada biše prid poklade, ovo pišem nek’ svak’ znade, u Šibenik Stipe ode, da potankp sve razvide.
U grad ovi kada dojde iskat konak odma pojde, jer bo večer tad’ bijaše, u dvere se sramovaše.
Ali mu ga niko ne da, a bijaše vrime od leda: oštarije sve obajde, pa da konak dikod najde.
AT ne najde u nijednoga, premda biše u dojednoga: jer bijahu kaparane sve posteje na sve strane.
Rad’ svidokov ovi zali koji biju događali, za osvadit jadne sužnje, vele veće nego tužne.
Kada konak pa ne najde, premda s pomnjom sve obajde, .kapitanu on otide i reče mu s česa pride.
Pa ga poče tad’ moliti, ovako mu govoriti:
Jadan brate, sad’ te molju, da n’ učiniš sad’ na volju,
Te buletin meni dadeš, i učiniš kako znadeš: koga kada budem dati u dom će me svak’ prijati.
Kad buletin Stipe primi, malo tada ne zanimi rad veseja, kog’ imaše te ga sobom on nosaše.
Kako s njime on otide, to ii kuću odma pride, pa buletin daje muče, gospodaru one kuće,
Koji njega tada prime, radi karte, koja s njime, noću Stipe tud’ stojeći, niti riči govoreći.
Kada zora pa zabili, iz kuće se odma dili, pa otide u dvor suca, neka fratru srce puca.
Pa mu daše potkripljenja, da mu ćute oćućenja.: koje Stipe kada primi, zakune se meju njimi.
Na kolina tada kleče, na propeće ruke meće, da opsova Bonapartu, pišući on jednu kartu,
Koju posla generalu, Kneževiću tako zvanu, i da puke uzbuđaše, proti Kralju te ih slaše.
I ostala mnogo reče, koja ovde ja ne mećem rad’ kratkosti od vrimena, i njegova još imena.
Da li ovo znajte sada privelikog toga jada: da kod' suda Stipe staše, dok s’ osuda ne vidjaše.
Kad osudjen oti biti S dušom fratra rastaviti, na ijadu osam stotina, i suvišje deset godina.
Prvi petak marča biše, kad se ova dogodiše: drugi danak tog miseca, a ne biše velog Sveca.
Kad poginu otac Frane, plač s’ učini na sve strane, i koji ga poznavaše plačne glase k nebu daše.
1) Tvrđava sv. Nikole u Šibeniku.
— 66 —