preuvelicavana pricanja o milionskim aferama i korupciji, dok su se s druge strane vlade 'kao pò dogovoru rukovodile na nacin da se ni jedna afera ili korupcija nije do kr a j a istradila, niti ijedan visoki sluzbenik priveo d o k r a j a zasluzenoj kazni.
  U masi je strujalo nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo masa trazi uvek da se konkretira manje oko jednog konkretnog programa nego oko ili bolje protiv izvesnog lica ili skupa. Masa je uvek siromasna, neposedu-juca, u protivnosti protiv one manjine koja ima, koja uziva, koja za-poveda. Ona oseca sto nju neposredno tisti (porez, sud, polieija, varoski trgovac, koji joj prodaje ono sto njoj treba i kupuje njezine proizvode) i instinktivno je otporna protiv svega onoga sto taj sistem podrzava (zandarm, lugar, sudija, bankar, vojska). Sticajem prilika kao nosilac toga poretka u ocima mase ukazala se Srbija, Beograd. Prirodnim putem stalo se neraspolozenje masa, narocito u nesrpskim krajevima, da orijentise protiv Beograda i Srba. Razlika vere, tragovi mnogogodisnje harange, tome su procesu pogodovali. Dok je u srpskim krajevima, narocito kasnije iz otpora protiv probudenog hrvatskog nacionalizma, nezadovoljstvo masa donekle zadrzano, a onda kanalizirano u normalne kolotecine opozicije protiv stranaka i rezima, u ostalim krajevima uzelo je to nezadovoljstvo odlucan oblik antisrbijanstva. Ra-zumljivo je sto je to- antisrbijanstvo u hrvatskim krajevima bilo mnogo jace i sto je dobilo pozitivan karakter h r v a t s k o g a pokreta.Te mase su se instinktivno ogledale za nekim vodom, za nekom zastavom, koji bi odgovarali njihovu raspolozenju. Stjepan Radie i nauk Hrvatske seljacke stranke indicirali su se sami, ako ne ni po cemu drugome, per eliminationem. Taj svet koji je bio u stavu nezadovoljstva i otpora protiv postojeceg reda, nije bilo logicno da ce se prikloniti jednome od politickih elemenata, koji su svi, koji vise koji manje, saradivali na obrazovanju toga reda. U radikalima gledale su te mase velikosrpsku, pravoslavnu, pretezno srbijamsku stranku. Demokrati su glavni tvorci centralìstickog Vidovdanskog ustava. Zemljoradnici, opet u glavnome srbijanci i pod votstvom srbijanskim. Oni precansiki poli-ticari, koji su pri svrsetku rata obrazovanjem Narodnoga Veca i po-lasikom u Beograd vodili vodecu ulogu u procesu ujedinjavanja i sledstveno izgradivanja ovoga sadasnjega poretka, nisu mogli logicno da ocekuju da ce biti pravouzitnici sklonosti hrvatskih seljackih masa, kada su one upravo tim poretkom nezadovoljne. Ostajao je jedan jedini, koji je citav taj poredak od pocetka pobijao, koji za nj nije u istini ni za jedan cas bio odgovoran. Masa je u tome radikalnome negativnome stavu poznala odraz svoga vlastitoga raspolozenja. Pozitivna strana, Hrvatstvo, igrala je tu tek sporednu ulogu u pocetku.
*	* *
  Da zastanemo kod ovoga elementa hrvatskoga nacionalizma u hrvat-skom pokretu i da iznesemo ra-zloge, zbog kojih misiimo da je taj elemenat u pocetku igrao tek sporednu ulogu. U prvom rediu hrvatski nacionalisticki momenat, — ako pod tim shvacamo neki partikularis-ticki hrvatsko-nacionalni program sa tendeneijom obrazovanja jedne
101