naroda po broju i kvalitetu i moze da stvori onu najjacu polugu savremenoga politiekoga zivota koja se zove javno misljenje.
  Ta jaka nacionalisticka nota, koja se primecuje na svim vodecim ljudima jugoslovenskim izmedu tridesetih i sezdesetih godina prosloga veka, dolazi sa zapada, koliko ideologija, iz Francuske, koliko primer, iz Italije, Nemacke, Ceske. I nas nacionalni pokret u to doba nije drugo nego jedan beocug u onim mnogim mnogobrojnim nacionalnim pokretima koji su dali XIX stolecu naslov stoleca nacionaliteta, a koji su doneli Nemcima, Italijanima, Madarima, Grcima, Rumunima obra-zovanje, odnosno vaspostavljanje nacionalnih drzava, a gotovo u svim ostalim nacijama probudili svest i ambiciju i pokrenuli ih u pokret, koji se nije mogao da ustavi dok se ne dokopaju svoga osnovnoga nacio-nalnoga ideala oslobodenja i ujedinjenja. Tko prebire ideoloske ob-radbe, patriotske produktije, a tako isto i prakticku ili budilaèku pu-blicisticku literaturu onoga doba, nalazi svagde, u idejama kao i u frazeologiji, tragove onogai istoga vrutka, koji u Francuskoj nadahnjuje Berangera, u Nemackoj Kòrnera, u Italiji Pellica i Mazzini-a itd., a da ne spominjem Ceha, jer nas je taj vetar sa zapada u drustvu i zahvatio i to u najuze mdrustvu sa Cesima, medu kojim je Slovak Jan Kollar bio upravo onaj, koji je nasemu Ljudevitu Gaju dao prvi poticaj da se postavi na celo budilackog pokreta ilirskoga.
*	* *
  Interesantno je posmatrati kako se prema tome budenju i osvesta-vanju, te trazenju prava Jugoslovena postavljaju dve najjace in-teresirane sile, Austrija i Porta. Stav ove poslednje je jednostavan. Ona do ideologija, propagande, snova mnogo ne drzi i ne smatra ih opasnima; kada pocimaju da imaju odjeka u nekom pokusaju fakticne pobune, ona istupa bez razbiranja i bez postede.
  Drukciji je polozaj Austrije vec po unutrnjem sastavu njezinu, u kojem su Jugosloveni jedna od glavnih sastojki njezine vojnicke snage, a po geografskom polozaju svome i brojnoj snazi onaj odlucujuci treci u poremecenoj ravnotezi izmedu Dvora i naroda s jedne strane, izmedu Nemaca i Madara s druge strane. Obrazovanje neke nezavisne drzave Slovenskog Juga poziciju bi dinastije i Nemaca, pa po tome i Austrije kao velike sile, ocevidno ugrozilo, ali isto je tako ocevidno da jedno dosledno i odvec otvoreno represivno istupanje citavog drzavnog aparata protiv svake nacionalne ambicije Jugoslovena mogio bi da za uvek i potpuno otudi taj narod drzavmoj misli habzburskoj. Tu treba traziti kljuc objasnjenju na oko malko protivureónog stava vodecih cinilaca austrijskih prema pokretima jugoslovenskim sve do 1866. Jasno je da je i Bec uvidao i ranije ono sto je vidio potkraj prvoga decenija ovoga stoleca, znaci, da je jugoslovenski nacionalizam smrtna opasnost za velicinu Austrije i dinastije Habzburgove, pa je zbog toga i intervenisao, u dvanaestom casu, svakiput kad je mislio da taj pokret, svejedno pod kojim imenom, moze da zahvati ceo narod na jugu Monarhije. To je razlog zabrani ilirskog imena 1843 g. a to je i razlog nemilosti grofa Jelacica 1849. Ali tko bi u tome vremenskom
37