Dovde smo opisivali historijske izvore i evoluciju, iz kojih je nastala sadasnja Jugoslavija. Red je da sada pristupimo poslu da ocrtamo po-liticko-kulturnu fizionomiju te sadasnje Jugoslavije. Mislimo da ce pazljivi eitalac, po gotovo onaj koji je i po svome licnome iskustvu u stainju da potvrdi, eventualno nadopuni rezultate do kojih smo u ispi-tivanju ove fizionomije mi dosli, upoznati u mnogo kojoj crti nje-zinoj tragove onih historijskih izvora i evolucije.
  Svakokoji je imao prilike, da bilo kao politicar, bilo kao cinovnik ili jednostavni publicist ogleda zemlju Jugoslaviju sa tacke gledista politickog zivota, upoznao je tu nekoliko medusobno dosta razlicitih oblasti. U svakoj od tih oblasti na razlicit se nacin obrazuju stranke, imaju uspeha ili neuspeha politickih ljudi, stvaraju se politicke velicine ili slave, reaguje se na apele ili pritisäk vlasti, recju: u svakoj od tih oblasti na razlicit se nacin odvija politiöki zivot naroda.
  Shvatljivo je, da se te politicko-kulturne oblasti 'ne poklapaju sa samovoljnim politicko-administrativnim podelama blize proslosti, niti sa jos odvec skorasnjim podelama sadasnjosti, vec su radije formirane i ogranicavane po vekovnim upecacima zajednickog zivljenja ili podleganja zajednickim uticajima.
  Shvatljivo je takoder da te oblasti nisu tako ostro omedene izmedu sebe, narocito na periferijskim dodimim tackama, a niti su iznutra tako uniformisanog tipa, da se eventualno ne bi mogle da ucine i dru-gojacije podele nego sto je ona, koju odabiremo mi ali u glavnom cini nam se da se necemo prevariti ako kazemo da se sa ove tacke gledista u Jugoslaviji razabiru ovih sedam politickih oblasti: Srbija — Juzna Srbija — Crna Gora — Hrvatska, Slavonija, Vojvodina — Bosna i Herzegovina — Slovenacka — Dalmacija.
  Jedna sumarna analiza politiökog zivota i drustva u tim oblastima izdvojice nam vidno pred ocima nekoliko crta ikoje su svakoj pojedinoj od tih oblasti svojstvene, a po kojima se svaka pojedina ta oblast raz-likuje od druge.
*	* *
  Srbija u granicama pretkumanovske Kraljevine Srbije, sa politicke tacke gledista, retko je uniformna oblast. Sva srpska, sva pravoslav-na, sva seljacka, bez aristokracije, gotovo bez industrije, bez tradicio-nalnog gradanstva, Srbija je socialno, plemenski, verski, kultumo naj-ujednacenija oblast jugoslovenske drzave. Sva je ta oblast, svaki srez u njoj, podeljen u iste politicke stranke. Sve su te stranke, uglavnome dve iU najvise tri, sa istom spoljasnjom fizijonomijom demagoske, se-ljacke demokracije, sa neodmerenom netrpeljivoscu jedne spram druge, ali sa takim identicnim spoljasnjim izgledom, istupima, tipovima, vodja, stranackih redova i mesetara, da ih covek izvana ni po cemu ne raza-
107