Austrije. A tek za Madare! Nalazim ovde za umesno jer se unosi u oci njegova aktuelnost, da donesem sto je uvazeni francuski publicista Charles Loiseau konstatirao u svojoj knjizi »Le Balkan slave« objavljenoj 1898 g.:
  »Madar je napravio sebi u onome sto se zove velika stampa ne-osvojivu poziciju. Njemu je u interesu da zataskava svaki znak bune protiv krute hegemonije njegove (na pr. rumunjski memorandum i skorasnji hrvatski izbori) -— a u stvari ti se znaci i zata-skavaju. Treba njemu reklame za drzavnike njegove, apoteoza za milenij, pledoaje za politiku njegovu, sabiranja priloga za zrtve po-plava, — sve to zna on da ce kod ñas naci, a narocito onde gde se stampa pojavljuje kao sila organizovana, posvecena, zraeeca.
  On je divno »obdelao« parisku pijacu: to je njegova pijacai, kao god sto je njegova pijaca berlmska, a mnogo vise nego sto je pijaca becka. Ljubazan je, umiljava se, obicno, je bogat, pozna svet. On ce da likuje Kajzeru Nemackome u Budimpesti (kakovim eljenima!), ali ce svejedno da govori ñama i da uveri po nekoga nasega coveka, koji se ne smatra naivnjakom, da na kraju krajeva ñas i njegov narod imaju isti ideal slObode, kulture, otmene sirine pogleda, recju ono poslovno i bulvardsko »z;apadnjastvo«.«
  U stvari mi smo sa nasim nacionalizmom dosli dockan i da nemacki imperijalizam nije napravio zabunu i ustrasio velike zapadne de-mokratije, bojim se da bismo u neminovoj borbi austrijskih podjarm-ljemh naroda protiv Habzburga, austrijskih Nemaca i Madara bili do-ziveli zapadnu Evropu kao neblago.hotna posmatraca. I ovako, ma da smo bili saveznici i verovatno treba da i ostanemo, dozivlja-vamo i suvise cesto i od strane politicara i od strane publicista neke nezatomljive simpatije za viteske Madare na ñas racun. Jedanput ce biti pretsednik Saveza Pen Klubova Princ X., koji ce u Pesti da govori o nepravdi ucinjenoj Madarskoj, drugi put ce biti Francuz gosp. Y. u momentu kad nije ministar, koji zenerezno govori Madari-ma o reviziji ugovora, treci Ambasador gosp. Z., koji projektira neki pacte à quatre, cetvrti oko 200 clanova Comon House-a trazi reviziju na korist Madarske; peti, lord Omega ce ñas poskropiti le-denim tusem zbog toga sto smo se usudili traziti da se izrece da Madarska nije trebala drzati na nasoj granici jedan teroristicki tabor radi periodickih ekspedicija atentatora.
  Izgleda da je to sudbina dunavákog basena i plemena njegovih, da se svi pokreti pojavljuju prema zapadu u izvesnom vremenskom od-stojanju i preokrenuti. Zrinjsko-frankopanska pogibija u sustini nije bila drugo nego pokusaj likvidacije feudalnog sistema, koja se u Francuskoj i drugde na Zapadu obavila stolece i po do dva ranije. Revolucija 1848 u tome basenu pokazuje ovaku sliku: Nos il a c revolucionarne mis li, madarska latifundistic-ka gentry koja hoce da drzi dve trecine stanov-nistva u polozaju podredenom madarskoj manji-ni. — Nosioci reakcije, Hrvati sa Jelacicem, koji u ime suverene na ció na Ine ideje, traze
10