absoluta» prihvaca, miti absolutno od'bija. Prima ih sa skepsom, a ceka da vidi koja ce iim biti sadrziina. Na pocetku, znaci potkraj rata i u prvih par godina posle rata, mogio se nekome ciniti da je jedna velika ideja iz oblasti intemacionalnoga prava bila postala svojinom evropskih masa: Eliminiranje rata i organizacija svetskoga mira. Nama se cini da je ta ideja, koju su ideolozi amglosaski, pa framcuski pokusavali da nature evropskim masama u pokretu kao njihov vlastiti postulai, izgubila davno svoju privlacnu snagu. Te saage, verovatno, u sirokim masama mije orna bila nikad ni stekla, sem donekle u Engleskoj. Bes-predmetno bi ¡bilo istrazivati, koji su razlozi te ne velike zagrejamosti masa za ideju svetskoga mira i, sledstveno tome,' za Drustvo Naroda, ali cerno da istaknemo kao pojavu marocito karakteristicnu kako su se brzo i lako te mase, pa i u samoj Engleskoj, smasle u inovoj ulozi da brame pojacano naoruzavanje, doduse u ime odbrane slobode, pa kako, sta vise, u toj ulozi evoluiràju tako brzo, da danas pojedini tredjunionski lideri mogu slobodno da plediraju i za rat, doduse protiv fasistiskih drzava.
  Ona sadrzina, koju mase danas traze od svakoga rezima, to je socijalni program mjegov. Neik je taj rezim Mussolinijev ili Stalinov, Salazarov ili Masaryk-Benesov, Dollfussov ili Hitlerov, svaki mora da gradi rad-nicke stanove, da obezbedava minimum egzistencije, uslove rada, pobija nezaposlenost, zauzdava nezasitnost kapitala. U toj tendenciji gotovo nema razlike izmedu svih tih rezima. Ali i tu se primecuje meka, da je opet tako nazovemo, apoliticnost, ili, volite li? adoktrinarnost. Mase se ne vesaju vise onako cvrsto kao ranije o izvesne socijalno-ekonomske doktrine. Marx i Marksizam su davno izgubili onaj car evandelista i evandelja. Radne mase, ako izgleda da poboljsanje mjihova stamja, ostvarivamje njihovih aspiracija mogu da donesu drugi, sa dijametralno oprecnim socijalno-ékonomskim doktrimama, spremne su da ih prime.
  U Jugoslaviji, vise i jace nego u vecini zemalja evropskih, veliki je rat bio* jedna velika revolucija, koja je iz temelja poljuljala ranija shvatanja i srusila stare auktoritete. Da malko proanalisemo ovaj proces u pojedinim delovima i oblastima nasega naroda.
  U Srbiji, harem ma teritoriji koja je pripadala prekumanovskoj Kra-ljevini Srbiji, ta je revolucija najmanje delovala. Razlog cte biti u tome sto se Srbija, kao sve poibednicke drzave, vratila na svoje stare
  *	Kad govorimo o revoluciji jugoslovenskoj, imamo nameru da govorimo
o	onome poremecenju, koje je sam rat izveo, a ne nikako o onome formal-nome pokretu, koji kulminira sa 29 oktobra 1918. Narodno vece dete je na-rodnih pretstavnistava pokrajinskih, odnosno organizovanih politickih stra-naka, a kako je sve to bilo rodeno, u glavnome, bez opceg prava glasa, i to je Narodno vece imalo prirodno sasvim drukciju fizijonomiju negó bi je imalo da je izaslo iz njega i to na osnovu konzultacije u jeseni 1918. Poucna je u tom pogledu slika, koju dobijamo, ako razgledamo drustveni polozaj clanova toga veca. Bilo je tu 31 advokata, 6 lekara i zubara, 10 novinara i profesionalnih politicara; svecenika 9; posednika, industrijalaca i trgovaca 14; privrednih strucnjaka-namestenika 3; profesora 1; seljak 1; radnika 2.
96