bez presedana. Proteci ce dosta vremena i dosta svada i podgrdivanja izmedu Hrvata i Srba, narocito u samoj Bosni i Hercegovini, pre nego Hrvati budu potpuno na cisto da je Bosna okupirana za Ínteres Madara i Austrije i da oni iz toga nista ne mogu da dobiju. Onda ce se uvideti da je okupacija bila najveci i najeklatantniji cin nemacko-madarske ofanzive protiv Jugoslovenstva, ali ta je ofanziva pócela ranije i producila se i posle toga.
  U stvari od nagodbe austrijsko-madarske, pa sve do potkraj XIX sto-leca, jugoslovenski elemenat imao je svagde da izdrzi najjacu ofanzivu germansko-madarsku. Cudno je za danasnjega posmatraca ispitivati, na koji je nacin politicko vocstvo srpsko i hrvatsko reagiralo. Mesto^ ne-kog okupljanja nacionalnog na pogled tudinske ofanzive, bez obzira na razlike imena, vere, oblasti, mi prisustvujemo parcanju snage, separi-ranju, diferansiranju. To je doba, u kome se zapocima antagonizam, pa svada srpsko-hrvatska. To je doba, u kome se obrazuje kleriikaliizam katolicki i sovinizam srpski. Izgleda da u ono doba nije nista bilo hit-nije i uputnije nego da se pred pomirenim i slozenim Madarima i Nemcima zaigra igra krvavo zavadenih Hrvata i Srba, pravoslavlja i katolicizma.
  Pustam drugome, kompetentnijemu i koji ce hteti da se tim predme-tom pozabavi, da oceni koliko je to podudaranje obrazovanja nemacko-madarskog bloka, na jednoj strani, i parcanja ideologij a i organizadj a jugoslovenskih u plemenske, religijsike, pa regionalne partikularizme na drugoj, bilo u uzrocnoj vezi sa onim jalovim i dekadentnim perio-dom nasega narodnoga zivota u poslednjem dvadesetgodistu XIX sto-leca. Jalovost i dekadansa je neospoma, narocito na nacionalno-politic-kom polju. U banovini Hrvatskoj-Slavoniji sepiri se nesmetano kroz pu-nih dvadeset godina, s alirama rimskog prokonzula, verno podupiran od nesalomljive srpsko-hrvatske saborske vecine, Madar ban grof Khuen Hedervary, protiv kojega je u casu njegova dolaska ipak bilo jos toliko otporne snage, da je fizickom silom najuren iz sabornice zbog bahatog vredanja hrvatske narodne casti. U slobodnim oblastima, Kraljevini Srbiji i Knezevini Crnoj Gori, nije bilo bolje. Izuzev jezicko-rasnu denacion'alizaciju, koja tu ne; bese, i one su duboko pale ispod onog ambidoznog nacionalnog nivoa, barem u vididma i teznjama, koje su dostigle bile u vreme auktora »Gorskoga Vijenca«, pa i za prvog perioda vlade Knjaza Nikole, ili pod Knjazom Mihajlom. Privlacnosti, u habz-burskim oblastima, vrsile su malo, a i na jugu, kod neoslobodenih tur-skih slovena, tek potkraj stoleca pócela je akcija iz Srbije da se nesto uspesnije nadmece sa ranijim i jacim akcijama bugarskim, pa i grc-kim. U spoljnoj politici austrijski poslanik na Cetinju i njegov kolega u Beogradu vrsili su uticaj nesrazmemo veci od svoje funkcije.
  To klonuce duha u nasim obema vodecim oblastima, Hrvatskoj i Srbiji, nije mogio da ostane bez uticaja na periferijske oblasti jugoslo-venskoga naroda u Ugarskoj, Dalmaciji, Istri. Doba velikih nacionalnih nada i ambicija generacije Svetozara Miletica, Miha Klaica, Luke Botica, Natka Nodila, bilo je proslo. Mesto njega nastupilo je doba ma-
43