ali sistema tieni je izgradeno, praska »Hrvatska misao« (docnije »Novo doba« novine ujedinjene omladine hrvatske, srp-s k e i s lo v e n a cke) nije ostao bez proti vnicke reakeije. Pravaski omladinski centri Bec, Graiz, Insbruk nisu Stedeli psovaka i grdnji na nove slavosrbe, koji sitnim radom hoce da demoralisu omladinu i ubiju polet za velike ideale i dalekosezne programe, a ucine od njih neke p i 1 j a r e, koji ce da se interesuju za taj t. zv. s i t -ni rad. Sama pak ideja zajednièkog rada sa Srbima bila je tim cu-varima Svetoga Graia blagopokojnog »Oca naroda« Ante Starcevica gotovo bezbozna.
  Borba se razmahivala u svim univerzitetskim centrima pa je silazila u gimnazije. Na jednoj strani pravasi, na drugoj najnoviji si a vosr-b i, drugim recima: pretstavnici partikularistickog Hrvatstva odnosno Srpstva, na jednoj strani, a pretstavnici narodnog jedinstva na drugoj, u sustini dosta slicno borbi izmedu Strosmajerova i Starceviceva pokreta u proàloj generaciji, ali sa nekolikim bitnim razlikama. Sadasnji pravasi su davno napustili stvami nacionalni intergralizam Star-cevicev po kojemu su citava Srbija, Crna Gora, Bosna, Hrvatska itd. jedan narod, Hrvati, vec su izmedu Hrvata i Srba udarili, — doduse negde daleko na granici Bosne i Srbije — neke ideaine plotove, kojih Hrvati ne ce prelaziti, jer preko zive Srbi, sa kojima oni nemaju nista zajednicko. Jednakom ideologijom i ljubazljivoscu udarao je Jasa To-mic neke ideaine plotove prema zapadu izmedu Srema, Banije i Like, ostavljajuci Hrvatima tri-cetiri zupardje kajkavske i katolicke. Sadasnji slavosrbi omladinci ne povlace se u akadamije i radne kabinete, vec ce da z a d u u narod; ne ce da pasivno posma tra ju obnovljeni i naduveni sovinisticki vai plemenskoga patriotizma, vec ce da okrenu u ofanzivu. Borba, gotovo iskljucivo medu omladinom, produzava se i prenosi se i u novo stolece. 1902 g. planu u Zagrebu nova uzbuna protiv Khuena Hedervarija, a u prvom momentu je izgledalo da ce i ovoga puta poci za rukom narodnu srdzbu Okrenuti protiv Srba. Jedna srp-ska zastava i jedan neodmeren clanak u srpskom organu »Srbobranu« dali su opravdanje ili bolje povod da je masa navalila na srpske ducane, ali ovoga je puta bas omladina sa Stjepanom Radicem na celu uála aktivno u borbu i umela da uputi ustanicki pokret protiv ma-darskog eksponenta Khuena Hedervarija. S druge strane partikulari-sticki stari Srbi, koji su do tada vedrili i oblaòili u politiòkom i kul-tumom zivotu zagrebackih i hrvatskih Srba, prinudeni su da ustupe Srbobran srbinu-omladmcu Svetozaru Pribicevicu.
  Pokret nezadovoljstva se sirio do sve vecih dimenzija, ínteres je za taj pokret presao bio daleko preko granica Habzburske monarhije. Ovoga puta, posle prvih incidenata, o kojima smo govorili, nije neza-dovoljstvo mogio da bude izkoristeno u obnovu neke borbe izmedu Hrvata i Srba. Demonstranti su se pazljivo cuvali da nikako ne povrede svojih srpskih sugradana. Srbi su u stvari sa simpatijom pratili hrvatske omladinske manifestacije. Do aktivne saradnje pak ovoga puta jos nije doslo; hrvatski Srbi su ostali pasivni.
50