znaje. Pa i kad bi dao sebi truda da prouci programe, ili saslusa govore kandidata, ne bi mu mnogo pomoglo u resavanju pitanja, po cemu se zapravo razlikuju srbijanski radikali od srbijanskih demokrata. Pa ipak, ako bi covek nekoga demokratu ili nekog radikala pitao, u cemu se ta razlika sastoji, cuo bi da su oni drugi potocnici i podrska svakoga zia, da drzava ne ce nikad doziveti dobra, dok se ta stranka tragom ne zatre i da nikad ne ce biti mira izmedu tih zavadenih stranaka. Ako covek ima kad da slusa i ako se na meri o na informatora sa politici-kom obrazovanoscu (toje covek, koji prica o stranackim na-tezanjima za Kralja Milana, Garasanina, ili Pere Todorovica), a tima neverovatno O'biluje svaka i najmanja sumadijska varosica, naslusace se pricanja o svirepostima »onih drugih«.
  Beograd, centar Sumadije, nema pravih partijskih novina, a i unutra-snjost ih ima malo, a i tih nekoliko organa zivotari i jedva se moze go~ voriti o nekom uticanju njihovom na partijske mase. Za to je retko razvijen metod direktnog kontakta. Pravo zbor.a i dogovora u Sumadiji nije bila puka fraza. Politicki vodi, u glavnome narodni po-slanici ili buduci narodni poslanici, uzimaju kao svoj glavni posao da se dogovaraju sa svojim ljudima i zborove drze. To dakako svaki u svome srezu. Na tim dogovorima ce partijski prijatelji obavestavati narodnoga izabranika, kojega ucitelja tre'ba iz sreza ukloniti, kojega sudiju dovesti na sreski sud, kojega dobra agitatora izvuci iz apsa na uslovni dopust.
  Na zboru je ta licna nota obicno, ali ne uvek, ostavljena po strani, a mesto nje se nizu rekriminacije i zelje opcenitijeg reda (most preko Uba, cesta na Valjevo, tezina seljackih poreza, beztakseno pecenje ra-kije) to sve, razume se uz obavezne slavopojke svojoj stranci, uz poruge »onim drugima«.
  Svi su ti zborovi po spoljnom izgledu jedan na drugi nalik kó jaje jajetu, a i ucesnici na zboru gotovo su svi jednaki. Jedna velika nicim nepretrgnuta masa seljaka, u jednoj uvek jednakoj, sasvim narodskoj, kafanici, a u dnu dvorane, na malo uzvisenom podiju, sto, za kojim sedi seoski pretsednik opcine, opcinski cata i ostale seoske stranacke gla-vesine kod svoga narodnog poslanika.
  Sumadijski seljak je obicno bistar i cesto lako i lepo besedi. U ab-straktne neke domeñe se ne upusta, drzi se zemlje, znaci realnih i bli-skih potreba i nezgoda, ali tu je uvek stvaran i jasan. Nastup mu je samosvestan kao u coveka, koji je ubeden da je on stvaralac drzave i stvarni nosilac politicke vlasti.
  Srtbija, u kojoj domace aristokracije nema, a tuda je oterana sa ruse-njem turske vlasti, gradanstvo i gradovi tek su od najnovijeg datuma, industrija se pócima da razvija tek dañas, u kojoj je vaskolik narod istoga jezika, iste vere, istoga imena, pojmovi birac, vojnik, pa
i	covek, u svesti naroda, sinonimi su sa pojmom s e 1 j a k.
  Ova svest srbijanskog seljaka o vlastitoj snazi bila je jedan jak ci-nilac u izgradivanju srpske drzave i u savladavanju ogromnih iskusenja koja su na tu drzavu stavljana za vreme balkanskih, pa svetskoga rata.
108