Ta ce svest imati i u buducnosti da vrsi vaznu funkciju kao eminentno drzavotvomi elemenat.
  Ta gotovo nikakva diferansiranost srbijanskog politickog drustva po veri, imenu, stalezu itd. cini da i stranacka reprezentacija toga drustva izgleda retko uniformna. Dok su gotovo sve druge oblasti iscepkane u mnoàtvo stranaka, reprezentacija Srbije dolazi jednako podeljena u dve stranke. Socialista nema, nekih burzujskih narodnih poslanika sa cisto drzavnopravnim partijskim programima ne moze covek ni da zamisli iz Srbije.
  U Srbiji politicki zivot, onakav kakav je dañas, rezul tanta je jedna-kog razvoja koji traje gotovo stotinu godina, a sama danasnja forma toga zivota ustaljena je vec od nekoliko decenija i postala je sastavnim delom pojimanja o drzavi i politici.
  Teziste politickog zivota u Srbiji je selo. Selo daje stranci karakter. Selo daje stranci snagu. Politicka elita, koja ce izbiti na celo svih raz-nih stranaka, bice sastavljena gotovo iskljucivo od politicara koji dolaze sa seia (provincije) ili koji su zadrzali sa selom najuzi trajni dodir. Neki ideolozi prestonicki, makar bili oni univerzitets'ki profesori, ne-maju nikakve sanse da sebi stvore neko vidno mesto u toj eliti. Pret-sednik Narodne Skupstine i jedan od leadera radikalne stranke, uni-verzitetski profesor Ljuba Jovanovic, morao je posle ujedinjenja da trazi sebi srez u Dalmaciji, koju je napustio pre pola stoleca, a pokojni Jovan Cvijic i citava jedna odabrana ekipa beogradskog univerziteta zaludu bi se trudila da se plasira negde medu kandidate iz mnogo-brojnih srezova Kraljevine Srbije. Svaki opcinski pretsednik, da ne govorimo o sreskom cati, koji zive u tome srezu, bez muke ce i sa ironijom da isprati napolje toga nekakvoga intelektualca, koji zive u Beogradu, a dosao je da se kandiduje.
  Razumljivo je da se u ovako reklutovanom politicko-parlamentar-nom drustvu zapazaju svi oni poroci, o kojima se toliko danas pretresa u vezi sa krizom demokratije i parlamentarizma. Nekompetentnost ili nestrucnost, zarobljavanje egsekutive, nestalnost i nedoraslost viada, korupcija administrativnog aparata, raspikucstvo u budzetskoj politici; sve su to pojave, koje podgrizavaju jugoslovenski javni zivot jednako kao sto podgrizavaju javni zivot u Francuskoj i drugde. To je doduse poglavlje, koje ne bi trebalo da ide na racun same oblasti Srbije, jer mane i nezgode, o kojima je u njima ree, opea su svojina citavog politickoga jugoslovenskoga drustva i za nju nose i licnu odgovornost politicari iz svih nasih politicko-kultumih oblasti. Ali, kako smo ipak
i	ovo poglavlje trebali negde da umetnemo, nasli smo da je ipak naj-pravednije da ga umetnemo u sklop prikaza oblasti Srbije. Na to nas nisu naveli toliko materijalni obziri da je ta oblast ipak kroz svih ovih 16 godina imala ogromnu vecinu ministara, nacelnika, pretsednika i funkeionera Narodne skupstine, koliko cinjenica da su i politicki metodi (kodificirani i ne kodificirani; poslovnici, pravilnici i — uzusi) u glavnom produzenje onih, koji su bili vec odavna u primeni u bivsoj ZKraljevini Srbiji. Pravo je onda da ta oblast ucestvuje sa vecim pro-
109