vec po kulturnom nivo-u na vrlo su velikom otstojanju jedno od drugoga, kao kad Primorje sa ostrvima spada uopce, sto se tice ma-terijalnih uslova zivota, pismenosti, obicaja, u najkulturnije krajeve Jugoslavie, dok Zagora spada u najprimitivnije. Patriarhalna kultura, dinarska herojska koncepcija zivota, tradicija zadruga, izvesni primi-tivizam u polozaju zene i porodicnim obicajima itd. priklanjaju ove krajeve dobrim delom Bosni, dok ostrva i Primorje spadaju odlucno u oblast zapadne kulture. Poneki strani putnik, koji je imao prilike da iz blizega pristupi seoskom zivotu Zagore i ostrva dalmatinskih, nije mogao da se ne nacudi golemoj razlici obicaja, koje je vidio na tako neverovatno neznatnome geografskome otstojanju. Za jedan dan naSao se gotovo odmah za splitskim planinama u punoj periodi herojsko-patriarhalne narodne organizacije sa devojackim otmicama, sa tradi-cionalnom podloznoscu zene muskarcu, sa neverovatno primitivnim kucnim uredajem, veridbenim obicajima, krvavim razracunavanjem licnih sporova, a opet na blizim ostrvima u pitomim seiima, o'kuplje-nim oko seoske crkve, sa serenadama pod prozorima drage, sa caska-vim vecernjim domjencima seoskih staraca na klupi na seoskoj »pi-jaci« coveku se cinilo da je negde u Provansi ili u Chioggi.
  U okvir ove studije ne spada da detaljnije ocrtavamo sv:e razlicite-strane, koje pokazuju dalmatinska Zagora i Primorje, nego smo ih dodirnuli samo toliko koliko misiimo da imaju dodira sa raznim manifestaci j ama politickog zivota u ovoj oblasti. U ostalom mora da se primeti da, ako je istina da ta dva kraja prave u izvesnom smislu dva raznolika podrucja, istina je s druge strane da su ta dva podrucja ipak, pod dejstvom vekovnog zajednickog zivota prema ostalim oblastima ipak jedna celina. Svi organi kulture i civilizacije, vlasti, zvanja, skole, novine, stamparije, bile su uvek i jedino u primorskim centrima. Iz tih centara je uvek i bezizuzetno zracio svaki nacio-nalni, kulturni i ini pokret. Sve ono Sto je iz Zagore neku skolu svrsilo, sve sto je do nekog glasa doslo, skolovalo se, obrazovalo se u Splitu, Dubrovniku, Zadru. Mlado seljance iz Promine doslo je sa Dinare u Split da uci latinske Skole, napustilo je gotovo odmah svoje narodne caksire, pas, i crven-kapu, a prihvatilo lacmansku noSnju. Hu-mano je da je onda pazio kako njegovi gradanski saucenici savijaju kravatu, glacajju Pantalone, jednako kako se trudio da se izvezba gradanskome govoru, manirama itd. To je sve, skupa sa umetnickim spomenicima po primorskim varoSima, sacinjavalo u mladoj seljackoj glavici, kao Sto sacinjava i u shvacanju naroda onamo u Dinari, jedan pomalo tudi, ali visi, vredniji, gospodski svet, kome treba podra-zavati da bi se u njega prodrlo.
  Nego te, vise socijalno-kulturne, razlike Zagore i Primorja nemaju tolike vaznosti sa strane razvoja politickih prilika i zivota, jer u tòme pogledu je Dalmacija u istini od davna sacinjavala jednu oblast, buduci da je i ta Zagora, ma da je socijoloSka i kulturna fizijonomija mase njezine dijametralno razlicita od mase Primorja i ostrva, ti stvari neka depandansa toga Primorja. Sve stranke, svi pokreti, koji su se tu razvijali, dolazili su iz Zadra, Sibenika, Splita, Dubrovnika-
120