U takvim prilikama nametalo se kao neophodna duznost ono sto bi ucinila svaka skupina osnivaca nekoga akcionskog drustva, koja hoce da sacuva ispred mogucnih iznenadivanja generalnih zborova cilj, metodu i tradiciju rada: neki interni konzorcij elemenata, koji su bili nad svakom sumnjom da su iskreno i odlucno odani osnovnim principi-ma, iz kojih je nova tvorevina nastala.
  Ti su osnovni principi, koje je u prvom zivotnom periodu nove drzave trebalo pre svega osigurati i ojacati, bili, kako smo vec kazali, ideja nacionalnog jedinstva, uredenje drzave koje ce spreciti produzavanje i daljnje razvijanje plemenskih partikularizama, Mo-narhija.
  Kako su te ideje sa stvaranjem Jugoslovenske drzave pobedile i kako je vaskolik narod (i oni elementi, koji su tu koncepciju pobijali, kao frankovci sa Dr. Prebegom) to shvatio, valjda bi bilo najoportunije da se iskoristilo ono prvo doba i provelo opce izbore sa tom parolom. Razume se da je preduslov bio cvrst sporazum svih onih uglednijih nacionalnih prvaka, koji su barem formalno i u principu bili slozni sa tom bazom. Iz Srbije obe poslanicke skupine, vladina i opozicija, iz Hrvatske srpsko-hrvatska koalicija, Srbi u Bosni, Hrvatska skupina oko Hrvatske zajednice, Dalmacija pò svojim prvacima sva bez iz-uzetka, pa citava omladina, bili bi dovoljna garancija za gotovo ple-biscitarni uspeh, pa makar da bi se docnije u toku rada izmedu izabra-nih pojavljivale razlike u gledanju na druga pitanja, te razlike ne bi povlacile u pitanje samo osnovne principe drzave, a nove gru-paci j e koje bi nastale stvarale bi se prema novim potrebama i prilikama, a ne bi bilo tesko i otrovano nasledstvo predratnih i ratnih skup-stinskih svada i intriga Kraljevine Srbije, u koje je za desetak godina nova drzava jednako uvlacena bila.
  Tako je moralo biti, kad su srbijanski radikali ostali sa svojim staibom, programom, organima, tradicijom, opozicione stranke isto tako, pa kad su se jos na Krfu ili u Nici oba zavadena tabora zaricala da ce u zemlji da odmah ponovo povedu borbu onde gde su je ostavili pre cetverogodisnjeg odmora.
  Za borbu trebaju saveznici. Radikali na jednoj strani spajaju se u jednu stranku sa radikalima iz Vojvodine, pa Slavonije, Bosne, Dal-macije. Skupina od preko osamdeset poslanika Srba, Hrvata i Slove-naca, iz Hrvatske, Slovenije, Bosne, Vojvodine i Dalmacije, koji su se u glavnome okupili ok bivse Srpsko-hrvatske koalicije, imala je fakticnu vecinu poslanika precanskih zemalja, ogroman auktoritet, a po sastavu svome bila jedina u istini jugoslovenska stranka. Ta se skupina fuzionise sa srbijanskom opozicijom. Ogorceni rat izmedu starih srbijanskih rivaia, uz pomoc novih savezni'ka iz precanskih oblasti, ras-plamtio se novom zestinom ne uvek sa istim parolama, ali uvek sa istim metodama, sa istim antagonistickim deneralstabovima i sa identicnim ratnim ciljem, ciljem za sebe, ne kao sretstvo za izvrsenje nekoga programa: prigrabiti vlast.
  Drukcije se ne moze ni shvatiti ni karakterisati najpre ono, inace ne-racionalno, produzavanje fronta srbijanskih radikala na radikalofilske