drzavnosti; o tome, kako je ova ili ona oblast po hrvatskom drzavnom pravu neosporiva svojina Hrvatske drzave.
  Preimucstva, koja su izvirala iz toga historiskog drzavnog prava imala su jednu nesrazmerno veliku cenu. Postalo je to bilo gotovo neki mitos, kojemu se pridavala snaga i delatnost, kojih on sam po sebi nije irnao. Razvilo se gotovo sujeverno kultivisanje deklaracija i z a 1 b i , u kojima se, brizljivoscu pazljiva advokata u gra-dansko-pravnom sporu, pazilo da se periodi 6k i afirmiraju ugrozeni atributi, koji izviru iz hrvatskog drzavnog prava, odnosno da se pro-testira, radi sprecavanja zastare, protiv povreda toga prava od strane Madara.
  U Hrvatskoj, na teritoriji bivse banovine Hrvatske i Slavonije, raz-vio se iz svih tih pretpostaVki jedan gotovo da recem religijski for-malizam, koji je u poslednjem desetlecu XIX veka bio postao cisto neka boina psihoza svih krugova, koji su onda u glavnome imali direktnogai ili indirektnoga ucesca u narodnoj politici, to gradanstva i omladine. Pod tákvom psihozom dolazilo je do toga, da se sa prezirom ignorisalo ono, sto se u ono doba zvalo sitni rad na terenu, u narodu, isío tako se laka srca prelazilo preko nesklonosti hrvatskih Srba da prihvate formalisticku politiku hrvatsku i priznadu se za poli-ticke Hrvate, áto je na poslet'ku dovelo u otvoren, ogorcen i dugotrajan sukob ova dva nacionalna elementa u toj oblasti. Kao ironija mora da zvuci da su upravo kroz ovaj period poceli Madari da sistematski provode postepenu madarizaciju glavnih grana admini-strativnog aparata (najvise zeleznice), kao i kolonizaciju madarskoga zivlja uzduz zeleznicke pruge, a u kompaktnijim masama u Slavoniji.
  Sokolstvo sé sirilo dosta sporo i bilo je ograniceno na same varosi. Tek u poslednjem deceniju XIX veka pokrenut je inicijativom od episkopata osnovane Hrvatske seljacke banke, seosko za-drugarstvo. Broj i kvalitet stampe za selo bili su potpuno nedovoljni, a sistematski pozitivnd rad za seljaka i za to da se za politicke pokrete, nade shvacanja i potpore u sirokim seljackim masama, pócima tek u drugoj pólovici te poslednje dekade, pod vocstvom omladinaca, koji su upravo onda poèeli da polaze na nauke u Prag. Taj se rad u ono doba zvao »zalaziti u narod«, Sto najbolje karakterise stav narodnih prvaka, bez razlike iz opozicije ili vladinih krugova, prema narodu. Braca Antun i Stjepan Radie na jednoj strani, pa Lorkovic, Vilder i Pribi-cévic na drugoj bili su u stvari prvi hrvacanski gradanski politic’ki agitatori, koji su poceli da rade medu sirim masama. Jedna i druga skupina naucila je potrebu takvoga rada i metod u Pragu posle 1895.
  Banska Hrvatska (Hrvatska i Slavonija) imala je njogranicenije iz-borno pravo u citavoj monarhiji Habzburskoj. Broj je biraca dosezao jedva do 200.000 na dva miliona i po stanovnika. Zahtev za opee pravo glasa poceo da se javlja tek pod konac prosloga veka, ali u praksi primenjivan nije nikad do stvaranja nove drzave.
  U Srbiji, obnovljenoj posle oslobodilackih ustanaka i ratova kroz XIX vék, razvio se dijametralno drukciji politicko-drzavni zivot. Ako bismo citav nacionalno-politicki razvitak kroz celi taj vek hteli da
26