pozicije, vaspostavila sve ranije poljuljane institucije (Ddnastiju, vojsku, vladu, prestonicu, patrijarsiju), dosla u mnogo obeéavajuéi polozaj sa-veznika mocnog koncema zapadnih pobednickih sila. S druge strane, ako je i bilo velikih patoja sirokih slojeva i pohara za vreme rata, nije bilo velikih socijalnih pomeranja bogastva. U Srbiji, bez ratne industrije, bez moguénosti, zbog polozaja okupirane zemlje, da se obra-zuje jedna domaéa klasa ratnih liferanata, nije bilo onih tipicnih prilika, koje su u drugim zemljama stvarale socijalni revolt protiv ratnih korisnika. Qsim toga u Srbiji, kao god sto nije bilo fabrickog proletarijata, nije bilo ni velikog poseda, kome bi odgovarao brojni poljoprivredni proletarijat, tarko da agrama reforma, najtipicnija reali-zacija socijalne revolucije jugoslovenske, u Srbiji, prekumanovskoj, nije gotovo imala objekta. Okupirana Srbija bila je izgubila dodir sa citavim votstvom politickog i nacionalnog zivota, koje je otislo u ino-stranstvo, ali u onakim prilikama prirodno narod nije mogao da se priljubi nekome okupatorskome politickom zivotu. Taj je u ostalom sveden na minimum. S druge strane vocstvo nacionalnoga politickoga zivota (dinastija, voéstva politickih stranaka, elita naucnog i literarnog zivota, crkvene poglavice) produzio je bez prekida rad, makar u Ino-stranstvu, pa kad je posle tri godine Srbija oslobodena, dodir izmedu vocstva koje je bilo otislo i maroda koji je bio ostao bez vocstva, brzo je i bez potrebe vaspostavljen. Razumljivo je da u takim prilikama prvi izbori, koji su u Jugoslaviji provedeni 1921 g., po opéem pravu glasa, koje je u Srbiji u primeni od 1883 g. nisu mogli da dadu tako revolucio-narnu sliku, kakvu su pokazali u nekim drugim zemljama, pa i u nekim oblastima Jugoslavije, tim manje sto su poslednji izbori u Srbiji provedeni neposredno pre rata.
  U Hrvatskoj se stvar prikazuje potpuno drukcije. Tu su i forma politickoga drustva i socialna struktura iz osnove izmenjene. U prvom redu zbog socijalno-ekonomskih prilika. Naj'bolje zemlje, narocito u Slavo-niji, Sremu, Podra vini, bile su domeña plemenitaskih latifundista, doma-éih, ali vecim delom stranih. Ogromni sumski kompleksi u Gorskom kotaru sve do Riieke isto tako. Na ovim poslednjim seljak, koji je tu ziveo, znao je da ni kuéa u kojoj vatru lozi nije njegova, veé Kneza Tum-Taxisa, a lovski zaikon stitio je i spahijskog zeca, pa i onda kad je taj zec zabludio u sopstveno seljakovo zito. U Banovini Hrvatsikoj i Slavoniji pre rata nije bilo opéeg prava glasa. Poslednji izbori provedeni u 1913 g., sa nekih 200.000 biraca poreznika nisu mogli da ustalasaju siroke narodne slojeve bez zemlje i sa malo zemlje; nisu mogli da dadu sliku njihova pravoga raspolozenja. Mogli su da budu provedeni, u izvesnoj meri, protiv tih sirokih seljackih slojeva, koji su, ako i s kim, medu ondasnjim politicarima, simpatisali sa demagoskom politikom Stjepana Radiéa. I zaista na tim izborima reducirana je po-slanicka ekipa Stjepana Radiéa od devetorice na trojicu. Izborna i politicka borba u ono doba nije se gotovo nikad provodila sa nekim velikim mitinzima, monstre zborovima, sem u Zagrebu i tu i tamo u nekoj palanci. Citava paznja i Ínteres politickih Ijudi poklanjali su se prirodno bi racima, znaci onoj manjini bolje situiranih gradana,
7
97