zastavi data je zadovoljstina, Zagreb, makar da je i simpatisao sa omla-dinom, ostao je miran, a pokrajina manje paticna, gotovo zanesena junackim ispadom Stjepana Radica i dr., nije nigde izisla iz granice neke solidarnosti simpatije i divljenja. Suveren nije sakrivao svoga suverenoga negodovanja, a polozaj grofa Hedervarija, ojacan koinciden-cijom ñapada na srpske i na madarske nacionalne ambleme, ostao je cvrsci nego ikad. Grof je na mestu hrvatskoga baña ostao daljnih osam godina. Osudeni studenti bili su isterani sa zagrebackog univerziteta i incident je bio, na oko, likvi dirán.
  U stvari incident je bio likvidiran samo na oko i u toku kratka vre-mena imalo je da se pokaze da taj dogadaj ipak nije bio puki incident. Jalovost protestnog gesta hrvatske omladine protiv afirmiranja madarske pretege nije mogia da ni omladincima fcoji su ostali kod kuce ni onima koji su morali da odu radi svrsavanja nauka u inostranstvo ne sugerirá onu istinu, koju je davno ugledao historik Nodilo: zavadeni Hrvati i Srbi ne mogu da se opiru sili madarskoj.
  U stvari ovo je doba oko polovice devedesetih godina kada se po prvi put posle svade srpsko-hrvatske oseca potreba da se sastavi neki kon-kretni nacionalni program srpsko-hrvatski, ne kao platonska afirmacija
o	voga ali onoga elitnoga duha, vec kao trajna podloga za konkretnì nacionalno-politicki rad, koja ce biti obavezna za omladinu, pa onda za stranke itd. U tome pogledu su karakteristicne dve manifestacije iz onoga vremena. U Pragu isterani zagreba&ki student Stje-pan Radiò sa druzinom, mahom hrvatskim studentima i jednim ili dva Cfiha, pokrece malu politicku reviju »Hrvaitska misao«, dok u Zagrebu hrvatska omladina ide na proslavu velikog srpskog vojvodan-skog patriota Svetozara Miletica, gde sklapa bratski savez sa omladinom srpskom pod imenom Ujedinjena omladina. Odraz ciljeva i teznji ove poslednje jeste zbir clanaka, eseja i izjava omladinaca, te istaknutih narodnih prvaka srpskih i hrvatskih o narodnom jedinstvu Hrvata i Srba i o potrebi da se narodna politika postavi na bazu te ideje. Knjiga nosi naslov Narodna Misao, sto odaje kako je u nameri izdavaca, Ujedinjene omladine, trebala da bude neke vrste evandelje celokupnih mladih generacija.
  Ta dva pokreta ne poklapaju se potpuno, kako se vec i po imenu po-gada. Praski, izisao iz onog kola omladine, koja je palila zastavu ma-darsku, ali i srpsku, ne moze da najedared i sasvim evoluirà u natple-menski neki pokret, ma da ce mu fakt da su bas najpravaskiji njegovi elementi ostali u Zagrebu, pa sama praska sredina, tu evoluciju ipak da ubrza. Drugi, izasao iz jednog zanosnog omladinskog bratimlje-nja Srba i Hrvata, baca odmah i bez kolebanja sve sto zavada i raz-likuje, ma da se u prvom momentu cuva da to necim novim zameni (na pr. pitanje imena), iz bojazni da ne izazove nove nesporazume oko starih neuspelih pokusaja sa Ilirstvom, slovinstvom, jugoslovenstvom.
  Zagrebacki omladinci Svetozar Pribicevic, Dusan Manger, Jovo Ba-njanin u glavnome se ogranicavaju na to da odrze na zajednickom fron-tu omladinu srpsko-hrvatsku i da je oduseve za ideju narodnog jedin-stva, a ne ce leci na posao da izgraduju citavo -neko, kako se onda govo-
48