u njega gledali kao u svoga duhovnog oca. Treba priznati da je ta izmena misli ostavila u tim krugovima jedan malko hladan utisak, koji, pored sve odanosi: i postovanja prema ucitelju, nije mogao da se sasvim zatomi. G. Masarik, realan politicar i mrzilac revolucionamog romanticizma, onom svo-jom obicajnom otvorenoscu prigovarao je tim omladincima njihov iredanti-sticki revolucionarizam, kojim svesno i sistematski mecu i sebe i stranku van mogucnosti da realno i korisno rade za narod. Austrija je realna i vitalna sila, sa kojom je i nas narod, kao i ceski vezan. Na tu se bazu treba posta-viti i unutar te baze raditi za postignuce nasih nacionalnih ideala. Oni omladinci, koji su onda vec bili potpuno prozeti ubedenjem da je ostvarenje jugoslovenskog nacionalnog ideala mogucno jedino na bazi otcepljivanja od monarhije i prisajedinjenja Srbiji, pitali su se, da li nije prispelo vreme kad óe se nasi jugoslovanski i ceski narodni putevi definitivno da razidu. Nisu, naime, mogli da ne priznadu, da za Cehe, a pogotovo za Slovake, stvari su onda zbilja stajale tako, da bez nekog svetskog pozara, bilo je jako te§ko zamiSljati potpuno otcepljivanje od monarhije i dinastije. Mi smo bili tek poiovina Jugoslovena u Monarhiji, perifericni nacionalno kompakt-ni, u susedstvu sa dve slobodne nase nacionalne drzave. Cesi su bili svi na okupu u Monarhiji, smesani sa Nemcima, a a-ko su bili, perifericni, to su bili u klestima orijaskog nemackog Reicha. Oni omladinci, koji su svesno vodili politiku revolucioniranja jugoslovenske omladine i mase, nisu onda mogli da predvide da ce hladni politicar realista biti onaj, koji ce prvi dignuti zastavu revolucije, kada evropske prilike i volja naroda budu donele ga-ranciju da ta revolucionama politika nece biti jalova studentska demon-stracija, nego konstruktivna drzavotvorna akcija za stvaranje nezavisne drzave Cehoslovacke. Tu treba traziti objasnjenje ogromne populamosti, koju je upravo u nacionalistickim krugovima Jugoslovena u Austriji imao onaj stragi politicar realista profesor, kad se u pocetku 1915 god. proculo da je upravo on taj, koji je prvi digao barjak nacionalnog revolucionarizma ce-hoslovackog, a time i nasega.
 Str. 67. Ceska Mafija 1915 god. Oni ceski patrioti koji su otisli u inostranstvo, obrazovali su jedan mali tajni odbor od glavnih politickih Ijudi u zemlji, kako bi preko njih koordinirali rad u zemlji da ne bi isao u raskorak sa onim u emigraciji, a osim toga da bi vocstvo u emigraciji bilo obavestavano o svemu sto se zbiva i sprema u zemlji i u Austriji uopce. Na celu toga odbora bio je u Pragu gosp. Dr. Premysl Sàmal, a onaj koji je odrzavao glavnu vezu sa g. Dr. Benesom i Masarikom bio je Dr. Bedrich Sté-panek. Razvoj i delovanje Mafije, prikazali su vrlo opsimo i temeljito gda. Milada Paulova i g. Jan Hajsman.
152