da se otcepi od Austrije i spoji sa Srbijom. Ali, abstrahirajué od tih, inace vrlo retkih, pokusaja, stoji fakt da nikakav historicar ne bi bio danas u stanju da ocrta, ma i sa najmanjom preciznoscu, nacionalno-politicki program Josipa Jurja Strosmajera, Franje Raqkoga, Mrazo-vica, kao ni Miha Klaica ili Natka Nodila. Bice da je tome razlog bio taj, sto je za formiranje jednog definitivnog, a konkretnog programa ostvarivanja nacionalne drzave Jugoslovenima nedostajala ona neka konkretna politicka osnovica, koju je Italijanima onoga doba pretstav-ljao Pijemont, a Nemcima Pruska. Ni dinastija Obrenovica, ni Beograd, ni Knezevina Srbija nisu imale u ono vreme onog auktoriteta, koji su u Italiji imali dinastija Savojska, Turin i Kraljevina Pijemont.
*	* *
  Rat 1866 belezi jednu golemu prekretnicu u tome stavu Beca prema Hrvatima i uopce prema svima Jugoslovenima. Pobednica protiv Italiana kod Custozze i kod Visa, pobedena od Prusa kod Koenigsgrae-tza, Austrija je definitivno izgubila svaku poziciju u Nemackom Savezu, a Pijemontu je morala da otstupi poslednju svoju vecu italijansku oblast Veneciju. Reducirana u moci i teritoriju, a ugrozena od dva nova i jaka nacionalna organizma sa zapada i jugozapada, Austrija, u stvari dinastija, upucena je silom prilika dai trazi oslonac na Madare. Iz te nuzde dolazi dualizam, to znaci pódela vlasti u Monarhiji izmedu Nemaca i Madara. Hrvatska, a jos u jacoj meri ugarski Jugosloveni, prepusteni su Madarima. Otsada unapred, sve do prekretnice novoga stoleca, Jugosloveni u dunavskoj Monarhiji nalazice uvek prema sebi, jedan zajednicki front nemacko-madarski. Kroz citavo to vreme, koje je u pamcenju naroda ostalo u uspomeni neizbrisivo vezano za prokletu uspomenu madarskog eksponenta i Madara bana grofa Khuena He-dervary-a, bice jugoslovenski narod u toj Monarhiji u jednakoj teskoj defanzivi protiv madarsko-nemackog nasrtanja na poslednja ocuvana prava. Jedan put 6e to biti prilikom arhiva, koje se preñóse u Pestu. Drugi put prilikom pokusaja da se na zeleznicikim zgradama nametnu grbovi sa madarskim natpisima. Treci, prilikom fakticnog otcepljivanja Rijeke. Finansije, zeleznice i posta, koje je iz one mrsave upravne autonomije Hrvatske i Slavonije ugarsko-hrvatska nagodba 1869* izdvojila za nadleznost »zajednickog« sabora u Pesti, bice glavne
  *	Po hrvatsko-ugarskoj nagodbi od 1869 g., koja je dosla kao logicna posledica Austro-ugarskoga »Ausgleìcha«, koji je podelio Monarhiju u dve poiovine, a prepustio Madarima da urede svoj odnos sa Hrvatskom, ova je dobila neku ogranicenu autonomiju. Ta se sastojala u tome da je auto-nomno (legislativa i egzekutiva) uredivala skolstvo, prosvetu, pravdu, poljo-privredu, policiju, dok su finansije, zeleznice, poste-telegrafi spadali u nadleznost zajednickog sabora u Pesti, odnosno zajednicke vlade u Pesti, odnosno (vojska i spoljna politika) u nadleznost austro-ugarskih delegacija i tri zajednicka ministarstva za vojsku, inostrana dela i zajednicke finansije u Becu. Za snabdevanje svojih kasa za autonomno poslovanje Hrvatska-Slavonija primala je »kvotu« iz zajednickih finansija. Zajednistvo pestan-
40