portirane, iako neproverene, glasine, da Dr. Trumbic ne zeli da Narodno Vece pode u Beograd radi ujedinjenja. U Zenevu bilo je Narodno Vece poslalo svoje pretstavnike sa Dr Koroscem na celu. Oni, nasavsi se sa Jugoslovenskim Odborom, pred navaljivanjem onih stranih sila koje su jugoslovensku stvar gledale sa simpatijom, pa su mislile da ce ona biti mnogo ojacana, ako se sto pre Jugosloveni prikazu prema van kao jedna drzava na osnovu samoopredeljenja, a najvise pod pritiskom ne-kih nasih odlicnih engleskih prijatelja, prihvatili su, u saradnji sa Jugoslovenskim Odborom, Srpskom vladom i pretstavnistvom Skup-stine t. zv. Zenevsku deklaraciju od 9. XI. Tu deklaraciju potpisao je, nakon oklevanja i uz ogradu docnijeg odobrenja od strane vlade i po-kojni Pasic. Ta je deklaracija sa svih strana dezavuirana. Od strane Narodnog Veca posla je izjava da je njegovo pretstavnistvo prekoracuo ovlastenja. Najmerodavniji i najefikasniji desaveu bio je onaj srpske vlade koja je, ocito i na uticaj samoga Pasica, odbila prihvacanje dekla-racije.
  Bez obzira na pitanje, kome ide glavna zasluga zbog propasti ove deklaracije nuzno je da se izjavi da je ta propast bila narodna sreca. Ocito nije bilo, onda, u namerama vecine onih koji su nju potpisali da stvore neku dualisticku drzavu, veé je bila namera da sto pre, bareni prema trecima, Hrvati, Srbi i Slovenci istupe kao jedno sa rezervom da za unutamje uredivanje ima vremena, ali sigurno jeste da bi taj opor-tunisticki i toboze provizorni dualizam bio udeseterostrucio interne razmerice i dao vremena da se ona opasna demagogija, koja se vec me-sec dana razvijala u Narod. Vecu od strane Stjepana Radica, produzi i pojaca. Neko pak izmedu glavnih tvoraca ili je upravo taj rezultat hteo ili je hteo tom procedurom staviti sebe u polozaj Monka uoci dolaska Wilima Hanoveranskog. Kako je u ono vreme bila nepopularna svaka pomisao na neki dualizam, nek dokazom sluzi ovaj fakt: Nekih pedese-tak uglednijih lica iz Splita, iz svih raznih bivsih skupina i stranaka, medu kojima i katolicki biskup, naslo je za nuzno da uputi pismo pret-sedniku Jugoslovenskog Odbora Dr. Trumbicu, mnogogodisnjem zastup-niku Splita, u kojemu mu u ime naroda oznacuju osnovne principe, koji se moraju da provedu: jedna drzava, ime Jugoslavija, dinastija Karadordevica i Regent Aleksandar.
  U ostalom simptomi zbunjenosti osecali su se i u Sloveniji. U isto vreme kad je Dr. Korosec kao delegai Narodnog Veca trazio u Zenevi skupa sa pretsednistvom Jugoslovenskog odbora i Srpske vlade soluciju, kako da se sto pre uredi harem formalno jedno pretstavnistvo Jugoslo-vena, Slovenska puck a stranka kojoj je on pretsednik, sa-ziva u Ljubljanu zbor pouzdanika iz citave Slovenije i na inicijativu nadbiskupa Jeglica, a bez znanja Dr. Korosca prihvaca rezoluciju, ko-jom se trazi za drzavu Slovenaca, Hrvata i Srba republikanska forma.
  To i takovo Narodno Vece izvrsilo je ipak svoj glavni zadatak: iza-bralo je delegaciju koja je otisla u Beograd i predala adresu, kojom se trazi ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u jednu drzavu. Svejedno nuzno je da se i tu potrazi, kako je Narodno Vece do toga koraka doslo. Kad su se akademske debate oduljavale u beskonacnost, a Radiceva
75