PREDGOVOR
Beleske iz kojih je nastala ova knjiga, ja sam bio odredio za moju decu i uzi krug poznatih mi omladinaca. Smatrao sam da za ovakvu knjigu za siru javnost ima u nasoj zemlji drugih i pozvandjih i dokonijih. Kako pak od tih drugih prikaz evolucije naseg nacional-nog pitanja — onakav, kakav mi se cini da bi bio potrebit — ne dolazi, sredio sam kako rekoh te beleske barem za ovu moju uzu okolinu. Smatrao sam naime da su pitanja odvec krupna i da su, gotovo bez izuzetka, narocito u omladini, ili potpuno ignordsana ili odvec pristrasno tretirana. Pristrasno i lako. Razlozi su mnogi. Historicari su se ogranicavali na suhoparno redanje dogadaja ili su se pazljivo cuvali da ne zalaze u politiku. Politicki pisci publiciste su se previse starali da ostanu po liticari, to znaci suvise vezani na jed-noj, suvise naostreni protiv druge strane, prirodno rukovodeni vise obzirom neposredne politicke repertkusije svoga pisanja, nego objek-tivnog obavestavanja buducih ili direktno nezainteresovanih citalaca. Kod nas pak nije bilo obicaja da politicaci za zivota dozivljeno pri-belezavaju, a da se posle smrti njihove beles’ke objavljuju.
  Kako su piscu pitanja koja su u ovoj knjizi pretresana, prilicno poznata, kako je mnogim dogadajima iz nase novije preratne, zaratne i poratne historije imao prilike da se nade dosta blizu, bilo kao sve-dok, bilo kao skromni ucesnik, a kako je mnogo toga upamtio, smatrao je da ce deci svojoj ucdniti deio korisno, alko im sve to isprica i ob-jasni, kakove je sve to utiske na njega ostavilo. Cini to kako je vec receno zbog toga sto to dosada drugi nije ucinio, ali nek je dopusteno piscu ovih redaka da nadoda: i zbog toga, sto je svestan da, ako ima mnogo svedoka i vaznijih i sposobnijih, ako ih ima koji bi stvari ispri-cali sa jednakom namerom da pricaju ne kao partizani, nema ga, koji ce to uciniti sa vecom.
  U ove vrste prikazima istina ne moze da bude apsolutna, jer je nuzno potpuno subjektivna. Tko o tim stvarima pise, mislim da je moralnoj obavezi svedocke istinitosti udovoljio, ako svesno ne iskriv-ljuje i ne zatajiva nista od onoga sto on zna i kako je koji dogadaj utisak na njega stavio. Toga sam se krdterija strogo pridrzavao.
  Ako neko primeti da se i ovaj moj prikaz poklapa sa mojim poli-tickim opredeljenjem, pa ceni da je i to partizanstvo, molim da se ucini ova distinkcija: to je subjektivnost, to nije partizanstvo; ja nisam udesavao historiju prema mome politicko-nacionalnome opre-deljavanju, nego sam moje politicko-nacionalno opredeljavanje na-stojao da dovedem u sklad sa onim sto mi se cinilo da je nauk histo-rijskog zbivanja nase rase.
3