mesto dosadasnjega deljenja u plemenske tabore, hila bi uputila citav narod bez razlike imena u diferansiranje na osnovu ekonomsko-socialnih naziranja.
  To se nije dogodilo. Na vladi su ostale obe srbijanske stranke, sa osamdeset po sto, a uz njih dve konfesionalne regionalne stranke, bosanski muslimani i slovenacki klerikali. Radikali i demokrate imali su doduse, kako je vec receno, organizacije i poslanika i iz precanskih krajeva, stavise i medu Hrvatima, al ti precanski elementi su i brojno i po svemu drugome u tim strankama bili manjina, a i te stranke u tim precanskim oblastima bile su tek manjina naroda, dok su obe skupa pretstavljale gotovo ukupnost Srbije. Seljacko-demokratska koalicija pako pretstavljala je ogromnu vecinu Hrvatske i Dalmacije, a gotovo ukupnost hrvàtskoga dela nacije.
  Na taj nacin je, opet po prvi put od obrazovanja nacionalne drzave, data ovaka slika: Citav hrvatski deo u opoziciji, na vladi sama Srbija. Slika, sa gledista konsolidacije i auktoriteta drzavne politike, izvanred-no nezgodna. Jos nezgodnija po elementima seljackodemokratske koali-cije, koji nisu da vali garancije da ce hteti ili moci da se odupru onome rdavome uticaju na njih same i na narod, sto ce ga ta nezgodna pódela vlasti da vrsi.
  Sama vecina Vukicevic-Davidovic, nije nista cinila, valjda nije ni mogia nista efikasno da ucini, kako bi toj, u stvari teritorijalno i ple-menski odvec jednostranoj vladinoj i skupstinskoj formaciji, praktic-kim radom taj karakter oduzela. Neodmerenost i agresivnost nekih, narocito drugorazrednih elemenata iz dva vodeca kluba, radikalskoga i demokratskoga, bile su takove, da su, ako ne porucivane, ono svakako bez reakcije tolerirane od voda, u kojima bi narod ipak trebao da se nauci da gleda harem zvanicne pretstavnike celine, pridonosile da se atmosfera s daña u dan sve vise truje.
*	* *
  Borba je izmedu opozicije i vlade vrlo brzo uzela fizijonomiju borbe izmedu Srbijanaca i Precana, a seljacko-demokratska koalicija je sve vise i sve jace, i u ocima Srbijanaca i u ocima precana, uzimala oblik precanskog fronta. U takvoj raspodeli grupa, a kod neuravnotezenosti voda, morala je ta borba da se izrodi u propagandu mrznje i diskre-ditovanja svega onoga sto je srbijansko, .a sovenskoga, da tako re-cemo, velicanja svega onoga sto je s Preka. Trazilo se i smisljalo se sto bi se sve mogio da odrece Srbijancu. Sa tribune skupstinske ili sa zborova u narodu, jednako kao sa stotina novinskih stubova izvrgavana je ruglu nekulturnost, napadana krvolocnost, nestatak pravne svesti, koruptivnost, koje se sve prikazivalo, uvelicavanjem i generali-sanjem, kao neki prirodni etnicki nedostatak srbijanskoga naroda, dok se na drugoj strani kultivisao neki bolecivi kult hiljadugodisnje hrvatske kulture, koji je pretio da ce dovesti Hrvate u onaj morbozni stadij kolektivne hipnoze, u koji su se usugestionisali preratni Madari.
  Napetost izmedu dva bloka, u stvari dva fronta, rasla je s dana u dan, a borba je svakim danom vise i bez ikakova zeniranja povlacila
88