poluge kulturne i populacione madarizatorske politike na terenu. Ve-lika uzbuna naroda u Zagrebu 1883 protiv madarskih grbova na zgradi Direkcije drzavnih zeleznica dobila je doduse satisfakciju da su ma-darsiki natpisi uklonjeni i postavljeni t. zv. nemi grbovi, ali to nista nije promenilo na cinjenici da su hrvatske zeleznice postale skloniste madarskog elementa do tolike mere da su jos u vreme svetskoga rata nekih 80°/o svih zeleznickih namestenika bili Madari. Za te Madare, znalacki i po sistemu naseljavane uzduz pruge, otvarale su se onda madarske skole, a u samom Zagrebu bila se otvorila madarska gim-nazija. Na poresko-finansijskom podrucju pako pestanska je ofanziva takova, da se sve jace i cesée u Hrvatskoj javnosti cuje zahtev za »finansijskom samostalnoscu«, t. j. za izdvajanjem finansijskog re-sora iz zajednicke uprave u Pesti i dodeljivanja njegova auto-nomnoj upravi u Zagrebu.
  U ovom periodu vremena ureduje se i intemacionalni polozaj dru-goga vaznoga jezgra jugoslovenskoga roda, Srbije, koja na Berlinskom kongresu dobija, doduse vrlo malo, teritorijalno povecanje sa prisajedinjenjem Nisa i Pirota, te naslov Kraljevine. U stvari, u historiji evolucije novoveke srpske drzave ovaj datum nema nikakve presudne vaznosti. Sami Srbi u pocetku smatrali su tu godinu kao neku vrstu novoga Kosova zbog prikracivanja Srbije i srpskih nada i nesrazmernog uvecanja Bugarske u San Stefanu, a onda zbog mandata datog Austro-Ugarskoj na kongresu Berlinskome da okupira Bosnu i Hercegovinu. Srbija je doduse dozivela u to doba jedan udarac sa dodeljivanjem Bosne-Hercegovine austrijskoj sferi; manji udarac sa dodeljivanjem svih onih velikih teritorija Bugarskoj, jer ovaj pri-rastaj Berlinski je kongres reducirao na minimum, ali s druge strane ne moze se zatajiti da je Srbija tom prilikom ipak dobila nove oblasti nisku i pirotsku, te priznanje pune nezavisnosti, sto je ipak njezin prestiz dizalo. Osnovanija je primedba da je u ono doba Srbija postala u stvari neka vazalna sila rnocne zapadne susetke. Ali, ako imamo na umu da je Srbija jos do pre deset godina bila i pravno vazal Portin, a stvarno i Carev, ne cini se da se 78-ma ne moze smatrati pozitivnim koraikom napred. Kod ovoga zelim da istaknem normalno, polagano, ali sistematsko napredovanje Srbije od 1831 do 1878, i u drzavno-pravnom i u teritorijalnom pogledu, od Milosa vazalskog ikneza onih nekoliko sumadijskih nahija do Kralja Milana koji ima Kraljevinu vec udvostru-cenu, svoju vojsku itd.
skog parlamenta markirano je ucestvovanjem 40 hrvatskih delegata izabranih od zagrebackog sabora, s pojedinacnim glasom izmedu nekoliko stotina Ma-dara, te skromnom hrvatskom trobojkom, koja se vijala na zgradi parlamenta na Dunavu, kad se raspravljao neki hrvatski predmet. U pe-stanskom ministarskom savetu sedio je jedan ministar za Hrvatsku, neki put Madar, uvek madaron, cija je kompetencija i snaga najbolje karakterisana time sto je u narodu obicno nazivan — ministar proti v Hrvatske. Ministra za Hrvatsku, a ta’ko i hrvatskoga baña, imenovao je Kralj na predlog madarskog ministra pretsedmka.
41