Literatura za preporuku
Ne mislim ovde izneti jednu iscrpnu literaturu. Raznovrsnost pogledar kojima sam se u ovoj studiji pozabavio, odvela bi me odvec daleko. Svakako mogu da svratim paznju na deio Hermann Wendela »Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit«, koji donosi jedan u istini obilan spisak literature o jugoslovenskim opstim ili zasebnim ptanjima. Ja cu se ograniciti da ovde spomenem nekoliko dela, koje bih zbog jednoga ili drugoga razloga mogao da preporucim onome, koji bi odnosno pitanje zeleo sam da poblize upozna.
Geografi,ja i opca historija.
Jirecek K. Staat und Gesellschaft in mittelalt. Serbien. Das Königreich Südslavien. Dresden, 1935.
5 i s i c F. Povijest Hrvata. Zagreb 1916.
Cvijic J. Balkansko poluostrvo. Pariz 1918.
K a 11 a y. Povest Srba. Budimpesta 1878.
Dr. Corovic Vladimir. Povest Jugoslavie. Beograd 1932.
Dr. Vas il j Popo vie. Istorija Jugoslovena. Novi-Sad.
Vojnovic Luj o. Histoire de Dalmatie. Pariz.
Dr. Gerhard Gesemann. Kultur der Südslaven.
Jugoslovensko srednje doba kulturno.
Conte Lujo Vojnovic. La Dalmatie, l’Italie et l’Unité yougoslave.
    Genève 1917.
Isti. Pad Dubrovnika.
Isti. Histoire de Dalmatie.
Strohal. Pravna povijest dalmatinskih gradova.
Mayér Ernst. Die dalm. istrisch. Municipalverfassung.
Madirazza. Storia e costituzione dei comuni dalmat. Split.
Novoveki nacionalni pokret o prekretnici XVIII i XIX veka.
Ranke. Serbien und die Türkei in XIX Jahrh.
Novakovic Stojan. Tursko Carstvo pred srpski ustanak. Drechsler. Stanko Vraz. Zagreb 1909.
Sur min. Povijest hrvatske knjizevnosti. Zagreb.
Hermann Wendel. Aus dem südslawischen Risorgimento.
S i s i c. Biskup Strosmajer i juznoslovenska misao. Brod. 1922.
Markovic Fr an jo. Medo Pucic i ilirski pokret. Zagreb 1882.
^lika Gavrilovic. Milos Obrenovic.
Jovanovic Slobodan. Druga vlada Milosa Obrenovica.
Dualizam u Austriji, srpsko-bugarslci antagonizam na Baikanu (1860—1878).
3	i s i c. Biskup Strosmajer itd.
2ivanovic. Politicka historija Srbije u drugoj polovici XIX.
143