Oko sredine devedesetih godina u Hrvatskoj, to je stanje nacionalne depresije bilo dostiglo valjda najnizi stepen. Da onako dalje ne moze da ide, priznavalo se opcenito, ali na koji nacin da se nacionalna poli-tika oslobodi svoje skucenosti i jalovosti i kako da se ucini da nacio-nalnim zivotom prostruji neka pomladujuca jaka struja, niko nije znao. Jedan od najelitnijih duhova negdasnje Strosmajerove garde i od prva-ka dalmatinskoga preporoda, profesor zagrebackog univerziteta Natko Nodilo razumevao je i nije sakrivao, da je razlog pada nacionalne snage svada srpsko-hrvatska i da nema izlaska iz one jalove zabo-krecine dok se ne uikloni ta svada. Pisac ovih redova se seca jednoga razgovora sa pok. Nodilom u ono vreme. Odlucan pravas i poklonik Ante Starcevica, kao svakolika hrvatska omladina onoga doba, zbog integralnog nacionalnog programa njegova i odlucnog antiaustrijan-stva, objasnjavao je mladi gimnazijalac, sa samopouzdanjem svojih sesnaest godina, starome historicaru, kako ce Hrvati da najpre oduseve narod, pa podignu revoluciju protiv Habzburga i obrazuju nezavisnu Hrvatsku. Stari je profesor sa onim svojim svojstvenim ironickim, ali dobrocudnim osmejkom otpovrnuo: »Pa kako zamisljate tu revoluciju naroda protiv Habzburga, Nemaca i Madara, dok u samom narodu iza svaka dva Hrvata stoji po jedan sa njima zavadeni Srbin?« Ali Natko Nodilo aktivno nije u politici istupao, a u Zagrebu je bio neka vrsta relikvije iz proslosti, postovana zbog licne cestitosti i ucenosti, ali za ciji nacionalni program nije pitao niko, pa ni najbliza okolina njegova.
  1895 g. Franz Josef ide u Zagreb. Skoro trideset godina postojanja nagodbe i sedamnaest godina gotovo nepomucene vladavine madarskog eksponenta grofa Khuena Hedervarya ulevaju dovoljno pouzdanja vlastodrscima da vidno afisiraju fakticnu pretegu madarsku. Na svecanoj kapiji, pod kojom ce proci Njegovo Apostolsko Velicanstvo Car i Kralj Franjo Josip I., vejace se madarska zastava, ali po racuni-ma jedne mudre strategije, bice na dva vidna mesta u varosi, na Srp-skoj banci i na pravoslavnoj crkvi, izvesene i dve srpske zastave. Pr-voga dana, 14 oktobra, masa navali na Srpsku banku i na srpsku crkvu — obasipajuci ih kamenjem i bocicama tinte. Zastave su povucene, ali sutradan se po naredenju vlade ponovo dizu. Ponovne demonstracije mase. Zandarmerija je preslaba, podaci se, i srpske zastave su pono va uklonjene. Hrvatski studenti u starinskim garda-uniformama prolaze ulicama vicuci: »Ziveo hrvatski kralj!« Dvojica izmedu njih, braca Ivica i Vladimir Frank, napadnuti su u noci iz busij e od madarskih zelezni-cara. Omladina ogorcena do besnila okuplja se sutra dan na Jelaci-cevom trgu i pali svecano, uz pevanje stare ilirske »Jos Hrvatska nij’ propala«, veliku madarsku zastavu. Sam fakt nije imao nikakova veli'koga delovanja. Mladici su pohapseni, pa posle osudeni. Madarskoj
47