i germanofobi je do germanolatrije, od zahtevanja koridora izmedu Jugoslavije i Cehoslovacke do — revizijonizma itd.
  Nepostojanost, pokretljivost, to je osnovni karakter i masa i poje-dinaca u Dalmaciji. Bice da to dolazi od vekovnog dodira sa italijan-skim drustvom, od dejstvovanja prirode na koju vise reaguju povrsin-ska osecanja sara, oblika, zvukova nego dublja reakcija analize ili neke introspekcije. Mislim da je karakteristicno da Dalmacija oduvek obiluje beletristima, a medu ovima liricarima, a u likovnim umetnostima na daleko preovladuje pejsazizam. Dramaticara ima vrlo malo, a roman-sijera gotovo i nema. Tako i u naucnim disciplinama, pa u spekula-tivnim, za strpljivu analizu i mukotrpnu indukciju dalmatinski intelekt, vise povrsinski, osecajni, sa gotovo refleksnom reakcijom, redovno nije. Pojedinacki primeri jakog analitickog mentaliteta ne mogu da obe-snaze tacnost nase karakteristike dalmatinskog mentaliteta uopce, a u svrhu ove studi je ovaj jedini dolazi u obzir.
  Kod take mentalne strukture prirodno je da je politicko drustvo u ovoj oblasti, osim one pribelezene karakteristike pokretljivosti, sklono fraziranju, paradi, individualnoj upadljivoj inicijativi; da velikom la-kocom gradi licne idole, a isto takovom lakocom da ih rusi. Sem toga sklonost k individualnom isticanju i nedostatak osecanja odgovornosti prema drustvu. Neki splitski brico, prerusen u seljaka, izazvace ne-zgodnim, ali efektnim povikom »Zivela deseta banovina, trscanska« u Beogradu gotovo protest italijanskog poslanika. Jedna cetica dalma-tinskih studenata, smestena na ulici u Pragu, kuda je trebao da trium-falno prode veliki sin cehoslovackog naroda i prvi pretsednik slobodne republike, prireduje bucnu demonstraciju protiv italijana, koji su dosli kao oficiri cehoslovackih legija. Neki anarhicki individualizam ne dà ovoj sredini redovno da vodi racuna o posledicama za citavo drustvo, o obzirima gosta u tudoj zemlji, o tome da odgovomost za politiku izmedu drzave i drzave ne moze sebi da prisvaja svaka mole-kula iz mase.
  Ne bi bio ni u pola potpun ovaj prikaz politicke fizionomije Dalma-cije, kad ne bismo spomenuli i neke levantinske erte, koje se tu i tamo, u glavnom negde u primorju i na ostrvima, ponekiput primecavaju. One doduse nisu ni jako rasirene, niti cine neku osnovnu karakteri-stiku citave mase, ni u onim krajevima, u kojima se zapaizaju, ali kako su uvek vrlo upadne i kako su najvise po njima dalmatinci dosli na neki ne sasvim laskavi glas i u Beogradu i u Zagrebu (»rasica«), red je da se sa tim pojavama pozabavimo.
  Tu je u prvom redu neki bezgranicni egoizam, koji je tako radikalan i u svojoj radikalnosti dosledan, da uzima oblik gotovo jednoga sistema: egocentrizam. Jedan palanacki gospodar zapao u dugove i ne moze da se odbrani od bankovnih protesta, izvrsenja, zaplena. Cita u novinama kako u Pesti vladu dobija koalicija: grof Apponyi, grof Andrassy, g r o f Karoly. »To je nesto za mene«. Pise opsirni memorandum grofu Appony-u: »U Dalmaciji progone madarofilske elemente. Pod izlikom demokratije, favorizira rezim neuke i madarofopske mase protiv elite, koja je listom madarofilska.« U pestanskom parlamentu podnosi se
122