koji su po porezu ula2ili u biracke spiskove. Jasno je da su i formacije-stranaka i fizionomija narodnoga pretstavnistva nosile upecatak toga. nedemokratskog izvora. Hrvatski sabor, opozicija jednako kao i vladina vecina, imao je medu narodnim poslanicima biskupe, grofove, veliko-posednike, generale, pa, u velikom broju advokate i parohe, lekare, koji su pretstavljali ondasnju nacionalno radikalnu burzoaziju u Hrvat-skoj. Ni sistem zastupanja u opcinama nije bio takav da bi taj odnos' izmenio. Socijalisti, zbog socijalne strukture zemlje i nestatka velikih industrijskih aglomeracija, bili su slabi, a gradanske politicke formacije, koje su se u pocetku devetstotih godina bile obelezile kao socijalno-radikalnije (naprednjaci sa Dr. Lorkovicem i Stjepan Radie sa svojom Hrvatskom seljackom strankom) bili su ulili mnogo vode u svoje socijalno vino i mesto pocetnih strajkova u Donjem Miholjcu i haranga protiv grofovskih veleposeda u Oseku, nasli su se na zajednickoj plat— formi sa grofovima, biskupima, feldmarsalima u odbrani nacionalnih interesa protiv nasrtljivog madarskog imperijalizma. I sam Stjepan. Radie, koji je ostao izvan tih oportunistickih kombinacija, priblizavao se od vremena do vremena pravaskim reakeionarnim legitimistima hrvatskog historiskog drzavnog prava. Svakolika politicka stampa hr-vatska, dnevna i nedeljna, nije prevazilazila skupa pedeset tisuca. primeraka, koje je u glavnom absorbirao Zagreb, pa ostali gradovi i varosi po provrnciji, dok u hrvatsko selo, sem par tisuca egzemplara Radiceve stampe, a kod Srba nekoliko stotina egzemplara srpske sa-mostalacke narodske stampe, nije nista prodiralo. Na taj su nacin. siroke narodne mase osta jale nedodirivane narodnim politickim zivo-tom, ne dodirivane i ne obavestavane. Jedini efikasniji obavestavalec tih masa, ma da njegova populamost nije bila velika, bio je pop, sa onim zamemim sredstvima, koja su mu stajala na raspolaganju, (pro-povedaonica, ispovedaonica, bogoljubna stampa). Rat je sliku iz osnova izmenio. Stotine tisuca seljaka, koji nisu dotte imali nikakove politiòke^ dobrim delom ni uopee skole, prosle su kroz cetiri godine skole rata,, koja im je dala u prvom redu jednu ogromnu lekeiju iz geografije:. da nije Austro-ugarska monarhija jedina velika sila u svetu, stavise da nije ni najjaca. Pokazala im je kako se ta zgrada lako i brzo razgraduje, pa kako narod tera u izgnanstvo onu Bogom izabranu dinastiju, u ciju snagu i pravo nisu ni oni ni dedovi njihovi nikad smeli ni da pdsum-njaju. Videli su kako se i druge drzave ruse i dinastije teraju. Videli su kako su se u gradovima za one cetiri godine rata nagomilala nova milion-ska imanja. Doziveli su i to da i njihovo ekonomsko stanje, iako prividno i prolazno, poboljsalo usled porasta cena poljoprivrednih proizvoda, sto im je omogucilo da se barem momentano oslobode duga, kupe nove zemlje i snabdeju mnogim stvarima ne najprece potrebe, ponekiput i luksusa, sto im je sve davalo neku iluziju blagostanja. Mnogi medu njima, pod potstrekom toga naprasnoga »blagostanja«, napustali su zemlju i selo i nastanjivali se u gradovima, gde ce da kupe kucu i postanu gradani ili gospod a. Autohtoni gradani, cinovnici, pa manji-trgovei, profesionisti, zanatnici, koji su od uvek izazivali u seljakaL
98