Najkrupniji dogadaj nase narodne historije bila je turska najezda. Najezda strane rase i osnivanje strane vladavine nad autohtonom etnickom masom, kad se protegne na duzi period, uvek su imali otsudan uticaj ne samo na spoljni da tako reiem razvoj zivota te mase, vec i na sam njezin sastav, karakter, odlike. Posle invazije Rim-Ijana, pa Germana, u danasnju Francusku iz temelja je izmenjen etnicki sastav naroda stare Galije, kao sto se je tek posle invazije pofrancuzenah Normana u Britaniju zarodila ona etnicka individu-alnost, koja se danas zove engleska nadja. Kod balkanskih naroda, u pogledu etnickog sastava, invazija Turaka nije imala takovih od-sudnih posledica. Grd, Srbi, Hrvati, slovenski Bugari ostali su etnicki mnogo sacuvaniji u svome slovenskome karakteru kakav je bio pre turske najezde, nego sto su Francuzi prema starim Gaiima, ili En-glezi prema starim Saksoncima ili Anglima. Delovanje turske najezde u historiji Jugoslovena bilo je drugojacije prirode, ali je svejedno bilo izvanredno odsudno. Sto je bilo toliko odsudno, dva su razloga narocito doprinela: momenat evolucije jugoslovenske etnicke mase, u kome ju je turska najezda zatekla, pa dugotrajnost turske vladavine.
  Ja ne bih hteo nikako da gledam ocima danasnjeg nacionaliste na plemenske drzavne tvorevine, koje se dizu, padaju, menjaju na te-ritoriji danasnjih Jugoslovena izmedu IX i XV veka. Jasno je da je u ona tamna vremena nedostajala ne sira nacionalna, ali i neka uza plemenska drzavotvorna svest. Kazem drzavotvorna, jer hocu da istaknem da ne stavljam u sumnju da su Tomislav, Kresimir, Zvoni-mir, Milutin, Dusan bili svesni o svojoj pripadnosti nekom hrvats'kom, odnosno srpskom plemenu; da su osecali one mnogobrojne, ma da vecinom nesvesne veze krvi, navika, shvatanja, koje ih vezivahu jace uza svoje saplemenike nego uza strance; da su, sebe radi, u prvom redu i najradije hteli da na visokim mestima oko sebe u drzavnoj vlasti namestaju svoje saplemenike, po cemu je drzavna tvorevina nuzno dobijala neki nacionalni karakter, koji su savremenici zapazali. a koji unudma daje povod da u te dinastije i drzave projiciraju svoj danasnji izgradeni nacionalizam. Sve te drzavne tvorevine bile su dakle, ako hocemo, nesvesno nacionalne, jer su bile ili jedino ili pretezno obrazovane iz nacionalnih elemenata, ali nisu bile svesno nacionalne, ili ako smem tako da se izrazim, nacionalistiéke, u smislu da bi vladar ili vodeci drzavni aparat svesno vodio k cilju da izgraduje jedan posebni svoj nacionalni zivot i karakter.
  Pored sve te nuzne rezerve treba priznati da su se te drzavne tvorevine, pored svih neuspelih pokusaja i nedaca, sve vise razvijale i da se sve vise osecala potreba da se izade iz uskih pocetnih krugova grupa i plemena, dok se u prvoj poiovini XV veka ostvario iz centrarne oblasti nasega roda, Bosne, prvi uspeli pokusaj da se obrazuje
2
17