da u casu sloma, na granicaraa hrvatskoga teritorija a na pobednickom Antantinom frontu budu i jugoslovenske bojne jedinice. Svakako tim osamnaest tisuca prikazanih molbi jugoslovenskih zarobljenika u Ita-liji, zbog narocitih namera italijanske spoljne politike, nije udovoljeno do pred konac rata, pored svih navaljivanja glavnokomandujucega Mars. Franchet d’Esperaya posretstvom Clémenceaua.
  Moderna drzava, pogotovo u vreme rata kada je citav mehanizam njezin stavljen u pogon sa najvecom napetoscu i sve njezine prinudne organizacije mobilisane, ne omoguéava revolucionarne neke podvige. Pojedinac covek i pojedini nacionalni skup tako su ukovani u celo-kupni angranaz, da im se vec i psiholoski ukazuje neprihvatljivom ma koja individualna buntovnicka akcija. Covek ima osecaj da bi svaka takva akcija jos tragikomicnije da se zavrsi nego Kvaternikova buna sto se zavrsila, kad se na prvu uzbunu zvona, koje je zvalo ustanike, krenule vec mobilizirane c. i k. jedinice austrijske da ustanike uhvate na delu. Fakt jeste da u poslednjem velikom svetskom ratu, ma da je bio uopce proglasen i prihvacen kao rat radi oslobodenja podjarmlje-nih naroda, takovih ustanaka nije bilo gotovo nigde. Pa ipak, nije jugo-slovensko pucanstvo ostalo bez svake, da tako nazovemo, dir-eiktne ak-cije za svoje oslobodenje i ujedinjenje. Ovde ne spada u svetskom ratu, izgleda, jedinstveni slucaj oruzanog ustanka masa u Toplici,* jer to je okupirani neprijateljgki teritorij. Isto tako moze se tek delimicno i s rezervom ovde uvrstiti pokret t. zv. Zelenihfcadera, koji su tek u izvesnom procentu bili diktovani nacionalnom protivnoscu da covek ratuje protiv svoga nacionalnog ideala, ali svakako spadaju amo one sistematske i svesne akcije na revolucionisanju vojne mornarice austrijske, koja se razvijala vec u 1917 g., narocito u sibenskoj ratnoj luci, a koja je do proleéa 1918 bila okupila, u glavnome citav jugoslo-venski redovski materijal. Ako u Sibeniku i Poli nije pobuna usledila do potkraj rata i ako je u Boiki prerano usledila i brzo ugusena bila, to je doduse ucinilo da vojnicki ta akcija nije imala nikakva dejstva, ali kad se stvar posmatra sa tacke gledista da se upozna koracanje i in-tenzificiranje unitaristicke jugoslovenske misli, ne sme se ta pojava potceniti. Stranci i oficiri, koji su o toj stvari pisali i bili skloni da u tim pripravljanim, odnosno obezuspesenim ustancima gledaju socialis-ticko-pacifisticke anacionalne akcije, analogne bratimljenju na ruskome frontu, pisali su na osnovu nedovoljne dokumentacije i pusta-juci da ih spoljasnosti zavaravaju. Istina je da je na »Sv. Georgu« kao prvi beleg pobune dne 31 januara 1918 dignuta crvena zastava, kao sto je istina da je ustanicki odbor bokeljski sastavljen od tri Jugoslovena,
  *	Komitski vojvoda Kosta Pecanac u 1917 doletio je na francuskom avionu i neopazeno aterirao u Toplici u punom okupiranom neprijateljskom terito-riju. Tu je preobucen kao seljak obisao stare prijatelje i skupio tajnu voj-sku od preko hiljadu momaka, s kojima je posle nekoliko meseci podigao ustanak daleko iza fronte. Ustanak se bio naglo rasirio i zaprepastio ne-macko-bugarsku komandu, ali je na kraju bio ugusen vatrom i gvozdem. Ugusivanje je bilo krvavo.
69