Napomene
  Radi boljeg razumevanja mladih, koji nisu imali prilike da dogadaje prate, dodajemo ovde ove napomene, koje treba ukratko da objasne neke od tih dogadaja, koje smo, znajuci da ih je veéina citalaca licno upamtila, tek dodimuli.
  Str. 4. Adler ov pucanj. Socijaldemokratski narodni poslanik Dr. Fridrih Adler u prolece 1917 ispalio je revolver u pretstavnika vlade grofa Stiirgkh-a u jednome beckom restoranu. Grof Stùrgkh je ostao na mestu mrtav, a Dvor i vojni krugovi su ostali vidno potreseni odjekom, koji je taj dogadaj imao u javnome misljenju. Parlamenat koji se nije sazivao gotovo tri godine, sazvan je, vojnicka svemoc ustupila je mesto gradanskim, manje ostrim metodama.
  Str. 5. Princ Si k sto ii barun Laaken. Tose odnosi na pokusaje da se sklopi odvojeni mir sa Austrijom, a i uopce da se pokusa, bi li se mogao da zavrsi rat. Sa barunom Laakenom stupio je u vezu Bri and, koji je zbog toga u ono vreme naisao na ostru osudu Poincaré-a i Clémenceau-a. Ko zeli da se o tim stvarima detaljnije obavesti upuéujemo ga na Uspomene generala Mordesqua, uspomene sefa kabineta pok. Clémenceau-a, te na X. knjigu Poincaréovih uspomena.
  Str. 5. Mariborska sugestija. U julu 1917 god. sastali su se u Mariboru slovenacki poslanici, clanovi Jugoslavenskog kluba, i tu su don eli zakljucak: uvazavajuci da je ostvarivanje programa Majske deklara-c i j e (stvaranje jedne autosnomne jedinice od Hrvatske, Slavonije, Bosne, Hercegovine, Dalmacije i slovenaékih pokrajina) skopcano sa izvesnim tes-kocama, da zbog toga traze od austrijske vlade da za sada izvrsi barem ujedinjavanje onih jugoslovenskih zemalja, koje su pod upravom becke vlade, to znaci Kranjske, Istre, Gorice, Gradiske i Dalmacije.
 Str. 10. Jugoslovenska kontrarevolucija. Politicki ix>kret Jugoslovena od 1848 god. u zapadnoj Evropi je od pocetka ostao obelezen kao orude reakcije beckoga Dvora. Jelacicev pohod na pobunjeni Bec nije nika-da zaboravljen u socijalistickim i uopce liberalnim krugovima ne samo Beca, nego i mnogo dalje. Svake godine na 13 marta, kad se spominju zrtve becke revolucije, ponavljaju se grdnje i psovke protiv Jelacica i njegova pohoda.
 Str. 38. Bitka pod Visom 1866 god. u kojoj je mnogo manja austri jska momarica pod kontreadmiralom Tegetthoffom ametom potukla italijansku pod admiralom Persanom, ostala je uvek u uspomeni naroda u Dalmaciji kao narodna pobeda. U ono vreme se vodilo zestoka borba u Dalmaciji izmedu narodnjaka i »autonomasa«. Ovi poslednji koji se nisu izjavljivali Italijani, ali su zbog tradicija, kulture itd., simpatisali sa itali-janstvom, zeleli pobedu Italije. U Splitu koji je onda bio u rukama vode autonomasa, inace genijalnoga Dr. Antona Bajamontia, spremao je ovaj, svecanì docek i banket za italijanske oficire.
  Str. 52. 1909 g. Prof. T. G. Masarik, ondasnji narodni poslanik ceski u Becu, bio je u Dalmaciji skupa sa svojim kolegom u Reichsratu, jedinim poslanikom dalmatinske demokratske stranke Dr. Smodlakom, i imao neko-liko sastanaka i izmena misli sa glavnim ljudima te stranke u Splitu, koji su
151