demente u precanskim krajevima, ni srbijanske opozicije na skupinu oko Svet. Pribicevica. Pokusavali su i jedni i drugi da prave neke aluzije na neke nacelne, programske razlike, ali u programima tih raz-lika nije bilo videti, a koliko su se i jedni i drugi, u nestatku razlicitih programskih formulacija, pozivali na metode, tradiciju itd., ti grehovi, kao uvek u jednome narodu, nisu se nikad tako grupisali, da bi sve pravo bilo na jednoj strani, sva krivnja na, drugoj, a na kraju krajeva, to su bili stari medupartijski racuni preratne Srbije, koji su malo interesovali nove krajeve i koji su trebali da budu zakopani sa stvara-njem nove drzave.
  Ovo neodrzivo nacelno distingviranje jos je ocitije, kad se osmotre razni pokusaji, koji su cinili sad jedni, sad drugi na tome polju.
  Agrarna reforma, koju su najpre svi jednoglasno istakli i potpisali u prvom proglasu Regentovom narodu, docnije, najvise zbog interesi-rane borbe bosanskoga muslimanskoga kluba, trebala je da razvrsta one dve velike skupine u neke radikalnije i u konzervativnije ruko-vace tom reformom, kako bi jedni povukli muslimanske bosanske gla-sove, drugi kmetove. Ali radikali, koji su u svojim redovima imali i veci deo bosanskih Srba, znaci kmetova, mogli su muslimanima da tek u taktici dadu poneku koncesiju, ali u stvari nisu nikad pomisljali da se zamere srpskim kmetovima u Bosni. Jos je karakteristicniji slucaj u Dalmaciji, gde je u tu stranku usla korporativno protireformska Zadruga maloposednika, aliu isto vreme i ultrareformska Kmetska stranka na ostrvu Visu. Nesto slicno su u svoje vreme bili ucinili jezuiti u Indiji, kad su, kod vekovima ukorenjena mentaliteta
0	podeli covecanstva u kaste, resili da se pocepaju, prò forma u dva jezuitska reda, parije i rajah, koji ce bez ikakva konta'kta iz-medu sebe vrsiti prozelitizam jedni u jednom, drugi u drugome sloju naroda.
* >): *
  Zbog vec istaknutih pocetnih gresaka i propusta, i sami osnovni principi, iz kojih je nacionalna drzava nastala, bili su jednako na ta-petu kroz citavo prvo desetgodiste ujedinjene drzave: jedinstvo ili trojstvo? Monarhija ili republika? Partikularistic-ki elementi izmedu Hrvata i Slovenaca, posle prvotooga priljubljavanja tim osnovnim principima, kad videse da su dve velike srbijanske skupine izmedu sebe u krvavoj zavadi i u potrazi za saveznicima, obustavise, nesvesno i prirodno, svoj proces definitivnog prilagodavanja. Taj je proces jos efikasnije obustavljen, kad su docnije ti elementi videli ili mislili da vide kod jedne ili druge od onih srbijansikih skupina neku spremnost na popustanje bas u pogledu onih osnovnih principa. Najpre srbijanski demokrate u 1922 g., pored protivljenja, stavise bez obaves-tavanja, svoga precanskoga krila, okupljena oko Svetozara Pribicevica, cine prvi takav ©ksperiment sa poznatim kongresom intelek-tualaca u Zagrebu, koji doduse javno jos ne privlaci republikansku
1	separatisticku skupinu Radicevu, ali koji in ultima analisi ima ipak raison upravo u tome da spremi aranzman sa njome, a da tako
6*
83