protivno od onoga sto se jos uvek zbiva u prekumanovskoj Srbiji, gde je centar i bilo politickog zivota jos uvek selo. Ko uporedi nepover-ljivo, zatvoreno, gotovo plaho istupanje juznosrbijanskog seljaka u prvom susretu sa strancem ili na nekom otvorenijem sastajalistu, sa samosvesnim, ponekud grubim i neotesanim nastupanjem seljaka su-madinca, stvorice sebi pravilnu sliku o tome, kakav je politicki cinilac seljak u jednoj, a kakav u drugoj oblasti.
   Taj osecaj plahosti i nedostatak samopouzdanja posledica je jos i fakta da Juzna Srbija nije imala organizovanih seoskih opcina, koje su za Severnu Srbiju bile prava skola politickog i partijskog zivota. Sve je to skupa ucinilo da, dok je iz Sumadije i pretsednik Narodne Skup-stine morao da ide u Dalmaciju u potragu za nekim srezom, u Velesu ili u Gusinju srez prima za poslanickog kandidata nekog profesora Mitu ili nekog novinara Radoju, za koje pre toga nije nikad znao da
i	postoje. Sreski nacelnik ce da ih provodadise i narod 6e da ih primi kako prima naredenja o zatvaranju radnji ili o nosenju oruzja. Svi novi izbori donesu tako jednu novu inflaciju poslanickih kandidata iz severne u Juznu Srbiju. Treba priznati da ti kandidati, kad su jedared bacili oko na neki srez, savesno ga »obdelavaju«. Svakog slobodnog praznika covek ce da se zaleti do svoga sreza. Tu ce da poveze pri-jateljstva, poneko kumstvo, saslusa zelje. Kad se vrati u Beograd, pocece da obilazi kancelarije po ministarstvima i da nastoji svojim prijateljima postici sto zele. Zoon politikonpo prevashotstvu, orijentiravsi vaskolik svoj Ínteres i brigu na politicke sastanke, raz-govore, drugove, taj se kandidat u potrazi za mandatima ne nalazi hendikepiran nekom nostalgijom za sportom, za nedeljnim plandova-njem pored reke, za opernim ili koncertnim vecerima. Caskanje i cere-tanje u zadimljenoj kavanici palanke neke sa druzinom od samih cata, njemu je dovoljna razonoda i on ju moze godinama do podnosi... »Partija za kavu, partija za rucak, partija za veceru, to je meni najvece uzivanje«, govorio mi je neki prijatelj, koji se dvadesetitrece opredelio za neki srez, u nj niti poznat, niti ma cime vezan, se doselio i jos ga uvek, ne gubeci nade (dok ovo pisem, citam njegovo ime izmedu kandidata na jednoj od lista) obdelava sa postojanoscu monomana.
*	* *
  Crna Gora opet ima zasebnu fizionomiju. Po homogenosti jezickoj, religije, imena jednaka oblasti Srbije, ona je u stvari sasvim razlicita.
  Ako u Srbiji nema principijelnog diferansiranja izmedu stranaka, imaju barem stare, tradicionalne i nasledene stranacke vojske parti-zana. Nisu te vojske onako sacuvane i mnogostruko organizaciono ve-zane pomocu raznih institucija ekonomske, drustvene i t. d. prirode, kao u srednjoj Evropi, ali pomocu pouzdanika i lokalnih odbora vezane su svakako tako da se kaderi. drze na okupu, a o svakom pojedincu se vodi prilicna evidencija. U Crnoj Gori je to drukcije. Tu jos uvek dobrim delom preovladava plemenski sistem. Plemena, slicna skotskim clanovima, jos uvek su baza stranackog razvrstavanja naroda.
113