kulturnog organizma gotovo jediina ostala, imala je vec po tome ogroman uticaj, i pre obnavljanja Patrijar&Lje u Peci. Ali pored toga, da tako re-cerno, ruesvesnoga delovanja, treba spomenuti iaktivni kultumi doprinos, kojim se Crkva odlikovala. Predajnia pesnicka literatura: jugOslovenska bila bi se bez sumnje razvila, vec po estetskim ,potrebama i shvacanjima nasega raairoda, i bez aktivna uticaja crkve, kako se fakticno razvila i kod Jugosloveina muslimama, pa i katolika. Razvila bi se onako kako se i kod Jugoslovena Srba razvijala, ako za cas odvojimo ciklus kosovski i ovome srodne. Savio bi se bio jedan odlican, estetski, a ponekud i etic-ki jako zameran zbornik pesama. Aktivnosti Srpske pravoslavne crkve i manastira srpskih treba zaihvaliti da se jedan ogroman dee tih pesama pretvorio u pesmu slave stare srpske drzave i vladara i nade u vracanje te stare slave. Dan dainasnji izgleda da je osnovana hipoteza da su vecinu tih pesama spevali kaluderi po zabacenim srpskim ma-nastirima, a svakakO je fakt da su oni bili ti, koji su upravo tu kate-goriju pesama najvise girili i negovali. Uvrstavanjem medu svetitelje glavnih nosilaca stare srpske drzave i crkve oni su stvorili vidovdanski kult, bez kojega naia nacionalna historija, barem srpskoga dela, kroz XIX i XX vek ne da se pravilno shvatiti. Sveti Sava, Mucenik Car Lazar, Krsna Slava, sve se to u ocima inteligenta i prostaka Srbina, pod ma kojim rezimom ziveo, stopilo u jedan cvrst blok verovanja, koji je srpskim masama ma gde bile davao izvestan jédinstven na-cionalni ideal. Taj duboko ukorenjeni srpsko-pravoslavni nacionalni ideal dejstvovao jé doduse u izvesnim periodima kao zapreka prihva-tanju jednog sireg, ópce nacionalnog programa, kao sto je mozebit upravo nedostatak jednog takovog u narodnim masama hrvatskim uko-renjenog ideala delovao u smislu lakseg prihvatanja Sire nacio-nalne ideologije, prakse, terminologije (»Ilirizam«, »Jugoslovenstvo«, stokavstina, ijekaVstinà), ali fakt jeste da je postbjanje toga ideala u srpskim masama najdelotvormja pokretna sila, kojoj treba blagodàiiti za borbeni duh i pregailastvo sumadijskih, hercegòvackih i inih ustanaka srpskih kroz citavi XIX vek, pa stvaranje srpske drzave, koja je ipak prvi i glavni faktor stvaranja nacionalne drzave citave jugoslovenske nacije.
*	* *
  Da vidimo sada koje su negativne strane turske invazije u pogledu zblizavanja i ujednacavanja.raznih delova nasega naroda.
  Na osvitku XIX veka ili malo pre toga sliika nase narodne oblasti izgleda ovako: jedna, recimo tako, turska Jugoslavija, koja obuhvata citavu Srbiju. Makedoniju, Bosnu, Hercegovinu, veci deo Slavonije, deo Dalmacije, te jedna habzburska Jugoslavija koja obuhvata nekoliko zupanija oko Zagreba, primorsku i ostrvs’ku Dalmaciju, Sloveniju, Istru.
  Pravno-politicka fizionomija tih dveju Jugoslavija sasvim je raz-licna. U onoj prvoj, ono sto ima veze sa danasnjom Jugoslavijom, slovenski element, to je uniformna seljacka masa. Ono sto nosi vlast i politicku moc, ano je heterogeni elemenat turski, koji sa narodnom masom nema nikakve ine veze sem veze onoga koji vlada i onoga koji
22