osecaj zavisti sad ce da pobuduju, slabo odevani, slabo ¡hranjeni, gotovo prezir i samilost. To nisu vise gospoda, kojima je Bog dao lagodan zivot, koji imaju znanje i citavu politicku vlast. Deseci tisuca zaroblje-nika i drugih vojnika zatékli su se, narocito u poslednjoj godini rata, u Rusiji, Nemackoj, Becu itd., gde su prisustvovali revolucijama i naslusali se s daña u dan govora, prica, pesama o narodnom suvereni-tetu, o opstem pravu glasa. Atmosfera je zrela za opée pravo glasa. Se-ljacke mase su stekle svest o politickoj nesposobnosti i neispravnosti vodecih klasa, pa o njihovoj slabosti i o svojoj preteznosti u rezimu opceg prava glasa, Broja.
*	* *
 Koje su bile aspiracije toga Broja? U prvom redu opee pravo glasa. Onda glad za z em 1 j o m. Napiokon nezadovoljstvo sa starim postojecim politicko-nacionalnim votstvom, i zelja za promenom toga votstva. Pokusajte da napravite neki retrospektivni spisak svih narodnih poslanika pre rata na raznim saborima i parlamentima, u kojima su ucestvovali habzburski jugosloveni, pa i spisak novih imena, koja je izneo rat i pripremanje Narodnoga Veca, pa poredite taj spisak sa imenikom narodnih poslanika izabranih u Konstituantu, pa i svih propalih kandidata. Od jedanaast narodnih poslanika izabranih u Dalmaciji u becki Rajhsrat, kandidovana su dvojica, izbran je jedan. Dvojica od dvadeset i devet pokrajinskih poslanika iz zadarskog sabora. Propali gotovo svi hrvatski i srpski narodni prvaci iz Bosne i Hercego-vine. Hrvatsko-srpska koalicija, dojucerasmja vecina Hrvatskoga Sabora, decimirana i u glavnome reducirana na srpske srezove Like i Slavonije; starim firmama, bivsim banovima, pretsednicima sabora, gromovnicima u Pestanskoj delegaciji, ni traga. Od osamdesetak narodnih poslanika, koji su izbrani na teritoriji Hrvatske i Slavonije, nije izabran niti jedan katolicki pop. Naprotiv, u toj oblasti gde ni do tada ni docnije nije bilo uslova za biranje jednoga socijaliste, narod je izabrao nista manje nego sest komunista. Cetiri komunista izabrala je i Orna gora, u kojoj uopee nema fabrika ni proletarijata, u stvari ni gradova, pa sesnaest Juzna Srbija. Temeijitije promene nije bilo jedino na teritoriji bivse Kraljevine Srbije, pa u glavnom ni u Sloveniji.
  Agrama reforma, kodifikovana u glavnom dekretom od 25/11. 1919, nije bio nikakav mozgovni produkt o voga ili onoga gradanskoga demago ga ili plod uticaja ono par socijalista kooptiranih u Narodno Vece. Taj je zahtev bio u vazduhu. Jos u prolece 1918-e govorilo se u okolici Nadbiskupa Bauera o neminovnoj propasti Austrije i o neizbeznosti agrame reforme. Pojave i drzanje seoskih masa, koje su propratile propadanje Austrije i stvaranje Narodnoga Veca (bivsi ban Pejacevic opkoljen i sprecen da ide u NarocLno Vece, barunima Turkovicima poharano imanje, opasne demonstracije pred vlasteoskim imanjima, a bilo je i ubijanja nekih vlasteoskih cinovnika) nuzno su ukazivali na to da zakonodavac mora da ubaci u narod nesto sto ce da odgovori onome njegovom nejasnom, ali silnom nezadovoljstvu sa postojecom
99