nesvesne, ali odlucujuce, mnogo kojega partikularistickog pokreta po-sleratnog (Otpor pokojnog kralja Nikole za vreme rata protiv ujedi-njenja, pojava crnogorskog federalizma posle ujedinjenja, hrvatski federalizam i t. d.).
  Sloveni koji su se nastanili izmedu Dunava i Jadrana dosli su u geo-grafsku sredinu, koja je doduse jako raznoli'ka, ali ta raznoli'kost, u zemlji koja je sva smestena u umerenome pojasu, izmedu 47 i 41 stup. severne sirine, tvori ipak jednu osnovno jedinstvenu klimatsku oblast, s obzirom na dejstvo na karakter naroda. U citavoj toj oblasti zima je kratka i vecinoma umerena, a lepo doba (prolece, leto i jesen) vremenski daleko preteznije nego zimai, u kojoj ta'koder nisu retki lepi dani. U citavoj toj oblasti poljoprivredna produkcija je u osnovu jedna: zito, vino, a od stoke ovca, govece, pa perad, pcele, svilena buba, tako da i uslovi ishrane, kao i uslovi odevanja, pored sve zivopisne vàriranosti, bitno se ne razlikuju izmedu kraja i kraja. Govede i ovcje meso, meseni hleb psenicni ili razeni, proja, kukuruzno brasno, svinjska mast i maslo, te drugi produkti mlecni, krompiri i razno povrce osnova su svake narodne kuhinje jugoslovenskih krajeva, kao sto je vuna i lan, uz govedu kozu za obucu, pa postav, glavni element svake odece. U takim priMkama zivot na otvorenu je pravilo, a zivot u kuci, koji je u pravilu kod nekih severnih naroda, izuzetak, pa se kao takav i uzima. To je vreme slava, svadbi, goscenja. Kratkoca njegova opravdava njegovu takovu upotrebu, kao kad se smatra kao neka vrsta ferija pre proletnjih, a posle jesenjih velikih radova. Bistra atmosfera, zivopisne boje, jasne i otresite konture kotenciraju osecaj za Prirodine drazi, smisao za plasticno pretstavljanje, sklonost ka gledanju na rodni grad ili postojbinu ocima zaljubljena raomka, koji govori o devojci. Uoadne su u jugoslovenskoj lirici svih krajeva erupcije miloste, gotovo da recem eroticke, kojom se pesnik razgovara sa 5 u m o m lisnatom, Z e -lenom goricom, ili kojom domorodac kiti epitetonoarninsima svoj kitnjasti Srem, svoju Ubavu Makars ku, svoj Be-
li	Zagreb. Cesima je Praha matka mést, sto vise seca na moralnu ulogu toga grada u povesti èeskoga naroda nego na materi-jalnu, da ne recem fizicku, fizionomiju njezinu. Valja da se je, dobrim delom, upravo pod dejstvovanjem te prirodne sredine razvila kod Jugoslovena ona tipicna ljubav prema Prirodi uopste a spe-cijalno prema svome blizemu pejsazu, koja jednako karakterise i pri-morca i sumadinca i slovenca i hrvatskog zagorca. Iz istoga bice da je izvora d ona opca sklonost plastic nim vestina ma, a naprotiv nesklonost meditativnoj spekulaciji, kojoj bolje prija severnija klima, koja ne pruza tolike zavodnicke napasti culima i dusi kakve pruzaju vise ili manje svi juznjacki pojasevi.
  Umerena klima sa obicno dosta folagom, a svakako nedugom zimom nije postavljala na coveka onakih imperativnih zahteva radi obilne i izabrane ishrane i odece, kakve postavlja Rusu. Ovome, za zamerno dug period godine, Priroda je kao neka zamrla i nepristupna tudinka, pa on treba da je za taj period prikupio u svojoj kuci ogromne zalihe radi odrzavanja topline svoje licne i doma do kasnoga proletnjega kopne-
9
131