stveno i svaki, kako se onda govorilo, pozitivisticki rad na bazi priznavanja ondasnjeg politickog stanja. Te su skupine od Kocica do njegovih naslednika oko »Naroda« imale vecinom preteznu notu nacionalnu i nacionalisticku. Tu su notu zadrzale i ine omladinske skupine, koje su se docnije obrazovale, u prvom redu »Miada Bosna« i »Ra-dena«. Iako su ove novije formacije sve vise uzimale, uz n acionalis ticko-revolucionamu, i neku sve leviju socijalnu notu, nije ta socijalna nota bila ta, koja je tim omladincima 'krcila put do masa. Do tih masa krcila im je put ona prva, nacionalisticko-revolucionarna: Srpski otpor-ni duh u Bosni treba cuvati i potencirati u cilju sprecavanja svakoga mirenja sa habsburskim rezimom.
  Taj je svesno revolucionarni duh imao kao ni u jednoj nasoj oblasti odjeka i podrske u narodu, znaci medu bosanskim seljacima srbima. Ra-zume se da je taj duh u pocetku bio ekskluzivno srpski, vodeci racuna samo o srpskome elementu, odnosno o oblastima koje je srpska svest bila uokvirila u okvir buduce Velike Srbije. Tek poslednjih godina pre velikoga rata taj se horizont revolucióname omladine poceo da prosi-ruje i na Hrvate, pa na Slovence. Ali i pre toga prosirivanja taj je omladinski revolucionarizam vrsio izvestan, i to dosta znatan, uticaj na Hrvate, u glavnom na omladinske krugove. Izmedu 1908 i 1914 izvrseno je na teritoriji habsburskih Jugoslovena nekih desetak atentata. Tesko je danas istraziti sa sigurnoscu, iz kojega je kraja i dela u jugoslovenski politicki zivot po prvi put uneta ta nova metodika, ali fakt jeste da je najveci broj i najuspesnije atentatore dala Bosna. Ondasnja je jugoslo-venska omladina u Austriji, i hrvatska i srpska, bila pócela da gleda u praksu atentata, kao u legitimnu i moralnu samoodbranu naroda pro-tiv habsburskog agresivnog rezima. Atentatori su otvoreno slavljeni, za majke njihove priredivane su javne kupljacine, kojìma su na celu stajala opcinska pretstavnistva (Split, Dubrovnik, Sibenik, gde su opcinska veca zbog toga raspustena), na javmim trgovima posle svakog neUspelog atentata i uhapsenog atentatora omladina je i u Zagrebu i u Splitu priredivala demonstracije sa karakteristicnim povicima »Vivat sequens«.
  Ovaj odjek revolucionamih proceduralnih koncepcija i akcionih me-toda bosanskih omladinaca u hrvatskim krajevima, sem sto je unosio jednu sasvim neobicnu notu u hrvatski javni zivot, delovao je indi-rektno i na tu samu omladinu u smislu priblizavanja hrvatskoj i slove-nackoj omladini. S druge strane, izvesni krugovi starije bosanske srp-ske politicarske generacije bili su takoder poceli da se priblizavaju hrvatskim politicarima, narocito onima iz Dalmacije. Unitaristicka i od-lucno nacionalisticka orijentacija, kojom su se krenuli neki pojedini po-liticari dalmatinski jos od g. 1904, najpre s t. zv. novim k u r s o m u saboru dalmatinskom (Trumbic, Smodlaka), pa onda stvaranjem od-lucno unitaristicke Demokratske stranke u Splitu sa Slobodom, deiovaia je na neke srpske politicare iz Bosne na analogan nacin kako su revolucionarni metodi hrvatske omladine deiovali na bo-sansku srpsku omladinu: od uskoga plemenskoga okvira izlazili su
03