Politicko delovanje ovoga zlocina bilo je mnogo teze. Seljacko-demo-kratska koalicija odlucuje da napusti Narodnu Skupstinu i povlaci se u Zagreb. U ovu skupstinu nece se vise nikad vratiti. Km ja skup-stina sa vladom sastavljenom od iste koalicije (radikali-demokrate-slovenski klerikali, bosanski muslimani), pridrzava u svojim rukama vladu, a smenjen je samo titular, mesto radikala Vukicevica slovenac, katolik i katolicki svestenik Dr. Korosec. Ta i takova viada u toj krnjoj skupstini, iz koje apstiniraju Hrvati, ratificira zloglasne Net-tunske konvenci je, koje su vec nekoliko puta ranije vlade
stanak sa svrhom da se potrazi dodir izmedu zavadenih tabora kako bi se izbegao krvavi sukob, koji je mace izgledao neminovan, ako se borba u Skupstini produzi sa onim metodama. Jedan od tih samostalca potrazio je odmah u skupstinskoj sali gosp. Jovana Jovanovica, vodu zemljoradnika, izmenjao sa njime misli o nacinu sto i kako bi se moglo poraditi u tome cilju, sporazumeo se sa njime, da ce on da potrazi sefa radikalnog kluba gosp. Trifkovica, a Jovanovic da ce govoriti sa sefom drugog vladinog kluba, gosp. Davidovicem. Pucnji Raciceva parabeluma prekinuli su raz-govor i ucinili nameravane demarse bespredmetnima.
  Délo jednoga zlocinca ili jedne lude, pa bilo ono délo individualne ini-cijative ili rezultat neke zavere, nikada ne bi bilo izazvalo onako strasnog i presudnog revolta, da pretstavnici srbijanskih politickih skupina nisu pro-pustili da ucine ma i najmanji akt desolidarisanja sa atmosferom, koja ie zlocin omogucila. Ni jedan od dva vodeca kluba (radikali, demokrati) ne napusta vladu, kao sto niti jedan jedini pojedinac ministar ne daje ostavku. U sred rata na Krfu ti isti ljudi nisu prezali od toga, da izazovu krizu vlade i dadu ostavke, a radi pogibije pet voda citavog hrvatskog déla naroda ni jedan jedini clan vlade nije se naáao ponukanim da tu gestu ucini. Tvrdi grad, kojim su radikali i demokrati osigurali svoju vladi-nu zajednicu, trebalo je cuvati dalje. Ali ono sto je jos jace ogorcenje izazvalo, to je partizansko neshvatanje obaju vodecih srbijanskih klubova, da se moraju odmah i bez ustezanja ograditi od svojih clanova, na koje je pala sumnja da su na bilo koji nacin imali nekakova udela u delu, ili posle déla u sakrivanjü njegova izvadaca. Radikal Tomo Popovic, prijatelj P. Racica, koji je dan pre pogibije sa tribine kazao da ce pucati u Radica, toliko je sumnjiv sucu istrazitelju da ga je ovaj dao uhapsiti. Drugi radikal Dragan Bojic ocito kumuje bekstvu ubieinom iz skupstinske zgrade. Demokrat komitski vojvoda Lune Jovanovic, koj|i je u samoj Skupstini nad mrtvim telima postreljanih hrvata poslanika likovao i velicao Punisin akt, takoder je po naredbi sudije istrazitelja uhapsen. Medutim ni radikalski klub, ni demokratski nisu nasli za potrebno, ma da se samo sobom nametalo a i sugerirano bilo, da iskljuee svoje clanove, na koje pada takova teska sumnja,-ako nista drugo, zbog odobravanja onog strasnog déla. Svoju partizansku brigu da se ne bi zamerili ni najnedostojnijem clanu svojih klubova, vodi su tih klubova maskirali humanom zabrinutoscu da — »ne bi otezali poziciju osumnjicenih kolega«. U Francuskoj su radikali zahtevali da se u Staviski-jevoj aferi osumnjiceni poslanici izbace iz kluba, dok se pitanje njihove krivnje pred sudom ne precisti, a u svoje je vreme Srpsko-hrvatska koalicija u toku Friedjungova procesa prinudila svoga najjacega i najboljega elana, pokojnoga Supila, da izade iz kluba, dok se potpuno ne utvrdi njegova nekrivnja u pogledu nesravnjeno sitnijih optuzbi iz mladosti.
SO