svratio paznju da imate slab muzicki sluh?« »A! jesu, jesu. Kazali su mi!« I mladic se okrenuo i produzio da peva. Moze neki socijolog sa severa da nade da je to pretezanje pesme kod mediteranaca neki pri-mitivizam. Pevanje u drustvu kod nekih primitivnijih naroda sa svojim sablonskim size-ima i ritmdckim izgovaranjem zamenjuje tezu i visu formu drustvenog dusevnog saobracaja, kakav je razgovor. Za razgovor se hoce licno razmisljanje, brzo formiranje misli na teze, brzi re-fleks na protivnikov nepredvideni upad. To j*e sve za primitivea tesko- i zamara ga. Sricanje uobicaj'enih stihova usladenih u neku laku melo-diju ili ritam, a koje on makinalno ponavlja, mnogo mu je lakse i golica ga kao duvan ili lagani alkohol, dok mu slike koje mu sam tekst docarava bolje zadovoljavaju dusevnu potrebu razonode, jednako kako mu prélistavanje nekog albuma sarenih prizora bolje prija i manje zamara nego citanje nekog teksta. To ce svakako da bude tacno za onu kategoriju p e s a m a , koje se na primer na Balkanu cesto cuju u nekom kolu ili pri skupnom izvodenju neke materijalne radnje (isteza-nje lade ili slicno), gde ono bugarenje u istini nema druge funkeije nego da daje ritam radi uskladivanja pojedinacnih napora ili da sluzi kao stimulant protiv zamorenosti ili dremljivosti. Pogresno bi naprotiv bilo tu funkeiju protegnuti na sve druge prilike i vrste pevanja, koje se cuje na Balkanu. U Crnoj Gori svaki iskup na nekom banketu, prostenju ili slicno svrsava se sa skupnim pevanjem narodnih pesama, koje evociraju junacka dela predaka. Ta ritmicka skandiranja u horu jedne monotone melodije jasno da nemaju ni funkeije ni pre-tenzija neke muzieke umetnine, ali imaju svakako i funkeiju i zadatak da, srestvom emocije izazvane slikama iz junacke proslosti, pribave slusateljstvu onu visu kategoriju dusevnih uzitaka, koje drugde daje citanje istorijskih romana. S druge strane ljubavna popevka sa glori-fikacijom zene, sa vise ili manje erotickom podlogom, svakako je jedna visa manifestacija animalnoga zivota, a erotika sama, kao jedan od glavnih izraza estetske emotivnosti, u narodu jugoslovenskom kao i drugde potstriek je i potocnik zamerne umetnicke kreacije na polju muzickom i poezije.
  Svima strancima upada u oci neka duboka melanholicka nota narodne muzike jugoslovenske i to muzike sa ma kojeg teritorija jugoslovenske naoije. Taj setni prizvuk ne da se po-reci, opei je i dubok je. Njime se muzika juznih slovena iz temelja razlikuje od narodne muzike na pr. Ceha, koja je redovno vedrà i zadovoljna. Barem na Jugoslovene pravi ta'kav utisak. Razgovarao sam jednom prilikom s jednim talentovanim jugoslovenskim muzicarom. On je svoje impresije otprilike ovako for-mulisao: »Ja kad slusam neki koncert narodnih popevaka ceskih, imam utisialk da je taj srednji Ce'h, koji je svu tu muziku komponovao, covek zdrav, svojim udelom u zivotu zadovoljan, u prvom redu zbog toga sto od zivota mnogo ne trazi. Voli zenu kao svaki sin covekov, ali toj je strasti udovoljio kad je dobio svoju Marenku; za drugim zenama ne vuce ga vise sree, a u svojoj Marenki, pored zdrava i rumena lica, voli dobru kucanicu, koja mu pravi drustvo, cuva ekonomiju, pravi kned-licke. On u svome kultu prema zeni ne apstrahira pojam zene prema
133