muslimanske slozno sa masama katolickima odavaju izleve humanom ogorcenju nad srpskom hidrom.
  Ta uloga jezicka ma vazi ili nihala produzava se i u novoj drzavi. Kad se 1921. god. gradi ustav, bosamska muslimanska reprezemtacija, posle kratkog frondiranja i izvesnih koncesija u pitanju isplate odstete za aginske zemlje, priklanja se centralistickoj koncepciji Vidovdanskog ustarva, da posle same tri godime svojim fesovima i calmama pristupi da dekorise radicevski republikanski monstre-zbor u Boromgaju. Posle druge tri godine ta ce ista garmitura da sedi u vladi Tvrdog Grada sa gosp. Vukicevicem.
  U Bosmi, kao ni u jednoj nasoj oblasti, politicko se drustvo grupise po konfesijama. Nije samo Austrija ta, koja je forsirala sa zloglasnim konfesionalnim kurijama to konfesionalno grupisanje, kad se eto ono provodi jos i dañas, kad tih kurija vise davno nema. Bice radije da je to narodna praksa, jer je i citav drustveni zivot u ovoj oblasti razvijen bio na konfesionalnoj osnovi. Sportska i sokolska drustva, citaonice, prosvetno-potporne organizacije: sve je to, gotovo iskljucivo, na toj osnovici gradeno i podrzavano. Svakako, fakt jeste da su muslimani od stvaranja ove drzave do danas jedma kompaktna partijska celina, da su Hrvati-katolici i Srbi-pravoslavmi doduse podeljeni u vise stranaka, ali oni prvi idu samo u »hrvatske« stranke (»Zajednicu«, »radicevce«), a oni drugi u srpske, u radikalnu di zeinljoradni&ku. Izgleda da je politickom svetu u Bosni bilo pred ocima da je na dnevnom redu pre svega cuvanje nekih religijskih ili versko-grupskih zajednickih interesa. Socijalmi, staleski i slicni interesi, koji danas prvenstvemo uslov-Ijavaju stramacko razgrupisamje modernoga drustva, idu u drugi red. U bosanskim radikalskim redovima sedili su i srpski veliki posednici uporedo sa srpskim kmetovima, kao sto su za muslimansku organiza-ciju glasali muslimanski age i begovi jednako kao i muslimamski kme-tovi. Kmetovi-katolici, i pre radicevske poplave, glasali su za cisto hrvatski i katolicki cimer, a nisu se priklanjali staleskoj zemljorad-nickoj formaciji.
  A ipak je bas ova oblast po svojoj socijalnoj strukturi bila predo-dredena da dade potstreka staleskom i natkonfesionalnom grupisanju. Nigde se naime kao tu nije ocuvala ona nesavremena pódela zemlje ìzmedu bega i kmeta, a nigde se opet nije kao tu mnogogodisnjom eksperimentacijom ucinila belodanom nemogucnost prevlasti jedne verske ili volite-li plemenske grupacije.
  Ta antinomija izmedu socijalne strukture i politiòkoga razgrupi-savanja naroda u Bosni bila je valjda glavni razlog sto Bosna nije, ni po brojnom ucestvovanju, ni po upecatku svojih ljudi u vocstvu dr-zavne politike igrala onu ulogu, koja bi joj inace pripadala. Njezina akcija bila je gotovo uvek i gotovo bez obzira, je li jedna ili druga sku-pina bosanska bila u ekipi koja je drzavnu politiku vodila, manje politika neke inicijative ili barem samostalnosti, a vise politika tra-banata leadera beogratskih ili zagrebackih. A nije bilo mogucno drugo, kad su bosanski Srbi, reprezentanti u glavnome srpskih seljaka, zbog plemenskog sentimentalizma bili u taboru radikalske stranke, koja je
125